أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ بَكْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ جَحْشٍ الَّتِي، كَانَتْ تَحْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَأَنَّهَا اسْتُحِيضَتْ لاَ تَطْهُرْ فَذُكِرَ شَأْنُهَا لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " إِنَّهَا لَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ وَلَكِنَّهَا رَكْضَةٌ مِنَ الرَّحِمِ فَلْتَنْظُرْ قَدْرَ قُرْئِهَا الَّتِي كَانَتْ تَحِيضُ لَهَا فَلْتَتْرُكِ الصَّلاَةَ ثُمَّ تَنْظُرْ مَا بَعْدَ ذَلِكَ فَلْتَغْتَسِلْ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ " .
Бизга Робиъ ибн Сулаймон ибн Довуд ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ишоқ ибн Бакр ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у Язид ибн Абдуллаҳдан, у Абу Бакр ибн Муҳаммаддан, у Амрадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Абдурраҳмон ибн Авфнинг никоҳида бўлган Умм Ҳабиба бинт Жаҳшга истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўлиб, у покланмасди. Унинг аҳволи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га зикр қилинди. Шунда у (Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу ҳайз эмас, балки у бачадондан бир тепкидир. Бас, у ўзи ҳайз кўриб турган одат муддатини ҳисобга олиб, (шу муддат) намозни тарк этсин, сўнгра ундан кейингисига қараб, ҳар намоз олдидан ғусл қилсин,» дедилар.