أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، - وَهُوَ ابْنُ بَكْرِ بْنِ مُضَرَ - قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، - وَهُوَ ابْنُ أُسَامَةَ بْنِ الْهَادِ - عَنْ أَبِي بَكْرٍ، - وَهُوَ ابْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ - عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ جَحْشٍ الَّتِي كَانَتْ تَحْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَأَنَّهَا اسْتُحِيضَتْ لاَ تَطْهُرُ فَذُكِرَ شَأْنُهَا لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ وَلَكِنَّهَا رَكْضَةٌ مِنَ الرَّحِمِ لِتَنْظُرْ قَدْرَ قُرْئِهَا الَّتِي كَانَتْ تَحِيضُ لَهَا فَلْتَتْرُكِ الصَّلاَةَ ثُمَّ تَنْظُرْ مَا بَعْدَ ذَلِكَ فَلْتَغْتَسِلْ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ " .
Бизга ар-Раби ибн Сулаймон ибн Довуд ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ишоқ — у ибн Бакр ибн Музар — ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, Язид ибн Абдуллаҳ — у ибн Усома ибн ал-Ҳоди — дан, у Абу Бакр — у ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазм — дан, у Амрадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Абдурраҳмон ибн Авфнинг никоҳида бўлган Умм Ҳабиба бинт Жаҳшга истиҳоза (ортиқча қон) келиб, у покланмас эди. Унинг аҳволи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтилди. У: «Бу ҳайз эмас, балки бачадондан бир турткидир. У ҳайз кўриб турган кунлари миқдорига қарасин ва (ўша муддатда) намозни тарк этсин, сўнг ундан кейин ҳар намозда ғусл қилсин,» дедилар.