أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، عَنِ اللَّيْثِ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، أَنَّهُ سَمِعَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ بَيْنَا نَحْنُ جُلُوسٌ فِي الْمَسْجِدِ جَاءَ رَجُلٌ عَلَى جَمَلٍ فَأَنَاخَهُ فِي الْمَسْجِدِ ثُمَّ عَقَلَهُ فَقَالَ لَهُمْ أَيُّكُمْ مُحَمَّدٌ - وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُتَّكِئٌ بَيْنَ ظَهْرَانَيْهِمْ - قُلْنَا لَهُ هَذَا الرَّجُلُ الأَبْيَضُ الْمُتَّكِئُ فَقَالَ لَهُ الرَّجُلُ يَا ابْنَ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ . فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قَدْ أَجَبْتُكَ " . فَقَالَ الرَّجُلُ إِنِّي سَائِلُكَ يَا مُحَمَّدُ فَمُشَدِّدٌ عَلَيْكَ فِي الْمَسْأَلَةِ فَلاَ تَجِدَنَّ فِي نَفْسِكَ . قَالَ " سَلْ مَا بَدَا لَكَ " . فَقَالَ الرَّجُلُ نَشَدْتُكَ بِرَبِّكَ وَرَبِّ مَنْ قَبْلَكَ آللَّهُ أَرْسَلَكَ إِلَى النَّاسِ كُلِّهِمْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ نَعَمْ " . قَالَ فَأَنْشُدُكَ اللَّهَ آللَّهُ أَمَرَكَ أَنْ تُصَلِّيَ الصَّلَوَاتِ الْخَمْسَ فِي الْيَوْمِ وَاللَّيْلَةِ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ نَعَمْ " . قَالَ فَأَنْشُدُكَ اللَّهَ آللَّهُ أَمَرَكَ أَنْ تَصُومَ هَذَا الشَّهْرَ مِنَ السَّنَةِ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ نَعَمْ " . قَالَ فَأَنْشُدُكَ اللَّهَ آللَّهُ أَمَرَكَ أَنْ تَأْخُذَ هَذِهِ الصَّدَقَةَ مِنْ أَغْنِيَائِنَا فَتَقْسِمَهَا عَلَى فُقَرَائِنَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ نَعَمْ " . فَقَالَ الرَّجُلُ آمَنْتُ بِمَا جِئْتَ بِهِ وَأَنَا رَسُولُ مَنْ وَرَائِي مِنْ قَوْمِي وَأَنَا ضِمَامُ بْنُ ثَعْلَبَةَ أَخُو بَنِي سَعْدِ بْنِ بَكْرٍ . خَالَفَهُ يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ .
Бизга Исо ибн Ҳаммод ал-Лайсдан, у Саиддан, у Шарик ибн Абу Намирдан хабар бердики, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитган: Биз масжидда ўтирганимизда, бир киши туя миниб келди, уни масжидда чўктириб, сўнг боғлаб қўйди. Сўнг уларга: «Қайсибирингиз Муҳаммад?» деди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса улар орасида суяниб ўтирган эдилар. Биз унга: «Мана бу суяниб ўтирган оқ танли киши,» дедик. У киши (Расулуллаҳга): «Эй Абдулмутталибнинг ўғли,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Сенинг (чақириғингга) жавоб бердим,» дедилар. У киши: «Эй Муҳаммад, мен сиздан сўрайман ва саволда сизга қаттиқ тураман, шунинг учун кўнглингизга (оғир) олманг,» деди. (Расулуллаҳ): «Ўзингга равшан бўлган нарсани сўра,» дедилар. У киши: «Сизни Роббингиз ва сиздан олдингиларнинг Робби билан сўрайман: Аллаҳ сизни барча одамларга юбордими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳим, ҳа,» дедилар. У: «Сизни Аллаҳ билан сўрайман: Аллаҳ сизни ҳар кеча-кундузда беш вақт намоз ўқишга буюрдими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳим, ҳа,» дедилар. У: «Сизни Аллаҳ билан сўрайман: Аллаҳ сизни йилнинг шу (Рамазон) ойида рўза тутишга буюрдими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳим, ҳа,» дедилар. У: «Сизни Аллаҳ билан сўрайман: Аллаҳ сизни бу садақани (закотни) бойларимиздан олиб, камбағалларимизга тақсимлашга буюрдими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳим, ҳа,» дедилар. Шунда у киши: «Сиз келтирган нарсага имон келтирдим. Мен ортимдаги қавмимнинг элчисиман. Мен Зимом ибн Саълаба, Бану Саъд ибн Бакрнинг биродариман,» деди. Унга (ривоятда) Яъқуб ибн Иброҳим мухолиф бўлди (бошқачароқ ривоят қилди).