قَالَ أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، هَذَا مِنْ كِتَابِهِ أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، مِنْ حِفْظِهِ قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، كَانَتْ تُسْتَحَاضُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ دَمَ الْحَيْضِ دَمٌ أَسْوَدُ يُعْرَفُ فَإِذَا كَانَ ذَلِكِ فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ وَإِذَا كَانَ الآخَرُ فَتَوَضَّئِي وَصَلِّي " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرُ وَاحِدٍ لَمْ يَذْكُرْ أَحَدٌ مِنْهُمْ مَا ذَكَرَهُ ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
У (Муҳаммад ибн ал-Мусанно) деди: Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Ибн Абу Адий ўз китобидан ривоят қилди. (Яна) бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, бизга Ибн Абу Адий ёддан ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Фотима бинт Абу Ҳубайшга истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кетиши) бўларди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Албатта, ҳайз қони қора, таниладиган қондир. Шундай бўлганда намозни тўхтат, бошқаси бўлганда эса таҳорат олиб намоз ўқи,» дедилар. Абу Абдурраҳмон деди: Бу ҳадисни бир нечта (рови) ривоят қилган, аммо улардан бирор киши Ибн Абу Адий зикр қилган нарсани зикр қилмаган. Аллаҳу таоло энг билгувчидир.