أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ كَانَ يُنْكِرُ الاِشْتِرَاطَ فِي الْحَجِّ وَيَقُولُ مَا حَسْبُكُمْ سُنَّةُ نَبِيِّكُمْ صلى الله عليه وسلم إِنَّهُ لَمْ يَشْتَرِطْ فَإِنْ حَبَسَ أَحَدَكُمْ حَابِسٌ فَلْيَأْتِ الْبَيْتَ فَلْيَطُفْ بِهِ وَبَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ثُمَّ لْيَحْلِقْ أَوْ يُقَصِّرْ ثُمَّ لْيُحْلِلْ وَعَلَيْهِ الْحَجُّ مِنْ قَابِلٍ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, деди: бизга Маъмар хабар берди, аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), у (отаси Ибн Умар) ҳажда шарт қўйишни инкор қилар ва: «Набийингиз (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннати сизларга кифоя эмасми? Албатта у (Набий) шарт қўймаганлар. Агар бирортангизни бирор тўсиқ тўсиб қўйса, Байтга келиб уни ва Сафо билан Марва ўртасини тавоф қилсин, сўнг сочини олсин ёки қисқартирсин, сўнг иҳромдан чиқсин. Ва кейинги йили ҳаж қилиш унинг зиммасидадир», дер эди.