أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ وَكِيعٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، قَالَ سَمِعْتُ مُجَاهِدًا، يُحَدِّثُ عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ مَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى قَبْرَيْنِ فَقَالَ " إِنَّهُمَا يُعَذَّبَانِ وَمَا يُعَذَّبَانِ فِي كَبِيرٍ أَمَّا هَذَا فَكَانَ لاَ يَسْتَنْزِهُ مِنْ بَوْلِهِ وَأَمَّا هَذَا فَإِنَّهُ كَانَ يَمْشِي بِالنَّمِيمَةِ " . ثُمَّ دَعَا بِعَسِيبٍ رَطْبٍ فَشَقَّهُ بِاثْنَيْنِ فَغَرَسَ عَلَى هَذَا وَاحِدًا وَعَلَى هَذَا وَاحِدًا ثُمَّ قَالَ " لَعَلَّهُ يُخَفَّفُ عَنْهُمَا مَا لَمْ يَيْبَسَا " . خَالَفَهُ مَنْصُورٌ رَوَاهُ عَنْ مُجَاهِدٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَلَمْ يَذْكُرْ طَاوُسًا .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, Вакииъдан, у ал-Аъмашдан, у деди: мен Мужоҳиднинг Товусдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки қабр ёнидан ўтдилар ва: «Бу иккови азобланмоқда, улар катта (деб ҳисобланган) иш учун азобланаётгани йўқ. Бунисига келсак, у сийдигидан сақланмас эди; буниси эса чақимчилик қилиб юрар эди,» дедилар. Сўнг ҳўл бир хурмо шохини келтиришни сўраб, уни иккига бўлдилар ва бунисига биттасини, бунисига биттасини санчиб қўйдилар. Сўнг: «Шояд, улар қуриб қолмагунча икковидан (азоб) енгиллатилса,» дедилар. Унга Мансур мухолиф бўлди: у буни Мужоҳиддан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди ва Товусни зикр қилмади.