أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ نَاجِيَةَ بْنِ خُفَافٍ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، قَالَ أَجْنَبْتُ وَأَنَا فِي الإِبِلِ، فَلَمْ أَجِدْ مَاءً فَتَمَعَّكْتُ فِي التُّرَابِ تَمَعُّكَ الدَّابَّةِ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ بِذَلِكَ فَقَالَ " إِنَّمَا كَانَ يَجْزِيكَ مِنْ ذَلِكَ التَّيَمُّمُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ибн Муҳаммад хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас, Абу Ишоқдан, у Ножия ибн Хуфофдан, у Аммор ибн Ёсирдан ривоят қилди, у деди: «Мен туялар орасида бўлиб жунуб бўлдим, сув топмадим, шунда ҳайвон ағанаганидек тупроқда ағанадим. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб, буни уларга айтдим. (Расулуллаҳ): «Сенга бунинг ўрнига таяммумгина кифоя қиларди,» дедилар.»