أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا الْمُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، عَنْ حُصَيْنِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ جَاوَانَ، - رَجُلٌ مِنْ بَنِي تَمِيمٍ - وَذَاكَ أَنِّي قُلْتُ لَهُ أَرَأَيْتَ اعْتِزَالَ الأَحْنَفِ بْنِ قَيْسٍ مَا كَانَ قَالَ سَمِعْتُ الأَحْنَفَ يَقُولُ أَتَيْتُ الْمَدِينَةَ وَأَنَا حَاجٌّ فَبَيْنَا نَحْنُ فِي مَنَازِلِنَا نَضَعُ رِحَالَنَا إِذْ أَتَى آتٍ فَقَالَ قَدِ اجْتَمَعَ النَّاسُ فِي الْمَسْجِدِ فَاطَّلَعْتُ فَإِذَا يَعْنِي النَّاسَ مُجْتَمِعُونَ وَإِذَا بَيْنَ أَظْهُرِهِمْ نَفَرٌ قُعُودٌ فَإِذَا هُوَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ وَالزُّبَيْرُ وَطَلْحَةُ وَسَعْدُ بْنُ أَبِي وَقَّاصٍ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْهِمْ فَلَمَّا قُمْتُ عَلَيْهِمْ قِيلَ هَذَا عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ قَدْ جَاءَ - قَالَ - فَجَاءَ وَعَلَيْهِ مُلَيَّةٌ صَفْرَاءُ فَقُلْتُ لِصَاحِبِي كَمَا أَنْتَ حَتَّى أَنْظُرَ مَا جَاءَ بِهِ . فَقَالَ عُثْمَانُ أَهَا هُنَا عَلِيٌّ أَهَا هُنَا الزُّبَيْرُ أَهَا هُنَا طَلْحَةُ أَهَا هُنَا سَعْدٌ قَالُوا نَعَمْ . قَالَ فَأَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ أَتَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ يَبْتَاعُ مِرْبَدَ بَنِي فُلاَنٍ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ " . فَابْتَعْتُهُ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ إِنِّي ابْتَعْتُ مِرْبَدَ بَنِي فُلاَنٍ . قَالَ " فَاجْعَلْهُ فِي مَسْجِدِنَا وَأَجْرُهُ لَكَ " . قَالُوا نَعَمْ . قَالَ فَأَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ يَبْتَاعُ بِئْرَ رُومَةَ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ " . فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ قَدِ ابْتَعْتُ بِئْرَ رُومَةَ . قَالَ " فَاجْعَلْهَا سِقَايَةً لِلْمُسْلِمِينَ وَأَجْرُهَا لَكَ " . قَالُوا نَعَمْ . قَالَ فَأَنْشُدُكُمْ بِاللَّهِ الَّذِي لاَ إِلَهَ إِلاَّ هُوَ هَلْ تَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ يُجَهِّزْ جَيْشَ الْعُسْرَةِ غَفَرَ اللَّهُ لَهُ " . فَجَهَّزْتُهُمْ حَتَّى مَا يَفْقِدُونَ عِقَالاً وَلاَ خِطَامًا . قَالُوا نَعَمْ . قَالَ اللَّهُمَّ اشْهَدِ اللَّهُمَّ اشْهَدِ اللَّهُمَّ اشْهَدْ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга ал-Муътамир ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: Отамни Ҳусайн ибн Абдурраҳмондан ривоят қилаётганида эшитдим, у Амр ибн Жовондан — Бану Тамимдан бир киши — (ривоят қилди). Бу шунинг учун (сўрадим)ки, мен унга: «Аҳнаф ибн Қайснинг (фитнадан) четланиши қандай бўлганини менга айтиб бера оласанми?» дегандим. У деди: Мен Аҳнафни шундай деркан эшитдим: Мен ҳожи бўлиб Мадинага келдим. Бизлар манзилларимизда юк-анжомларимизни тушириб турганимизда, биров келиб: «Одамлар масжидга тўпланишди,» деди. Мен қарасам, одамлар тўпланишган экан, уларнинг ўртасида бир гуруҳ ўтирган экан — қарасам, улар Али ибн Абу Толиб, Зубайр, Талҳа ва Саъд ибн Абу Ваққос (Аллаҳнинг раҳмати уларга бўлсин) экан. Мен уларнинг олдида турганимда: «Мана, Усмон ибн Аффон келди,» дейилди. (Аҳнаф) деди: У сариқ ридода келди. Мен ҳамроҳимга: «Жойингда тур, мен у нима олиб келганини кўрай,» дедим. Усмон: «Бу ерда Али борми? Бу ерда Зубайр борми? Бу ерда Талҳа борми? Бу ерда Саъд борми?» деди. Улар: «Ҳа,» дейишди. У: «Сизларни Ўзидан ўзга илоҳ йўқ Аллаҳ билан қасам бериб сўрайман: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким фалон ўғилларининг хирмонини (Мирбадини) сотиб олса, Аллаҳ уни мағфират қилади,» деганларини биласизми? Шунда мен уни сотиб олдим-да, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Мен фалон ўғилларининг хирмонини сотиб олдим,» дедим. У: «Уни бизнинг масжидимизга қўшиб қўй, унинг ажри сенга бўлади,» дедилар — деганди?» Улар: «Ҳа,» дейишди. У деди: «Сизларни Ўзидан ўзга илоҳ йўқ Аллаҳ билан қасам бериб сўрайман: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Рума қудуқини сотиб олса, Аллаҳ уни мағфират қилади,» деганларини биласизми? Шунда мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Мен Рума қудуқини сотиб олдим,» дедим. У: «Уни мусулмонлар учун сув ичкулик (жойи) қил, унинг ажри сенга бўлади,» дедилар — деганди?» Улар: «Ҳа,» дейишди. У деди: «Сизларни Ўзидан ўзга илоҳ йўқ Аллаҳ билан қасам бериб сўрайман: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким қийинчилик қўшинини (Табук лашкарини) жиҳозласа, Аллаҳ уни мағфират қилади,» деганларини биласизми? Шунда мен уларни жиҳозладим, ҳатто улар бирорта арқон ҳам, жилов ҳам топмай қолмадилар — деганди?» Улар: «Ҳа,» дейишди. У: «Эй Аллаҳ, гувоҳ бўл; эй Аллаҳ, гувоҳ бўл; эй Аллаҳ, гувоҳ бўл,» деди.