أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمَّا قَطَّعَ الَّذِينَ سَرَقُوا لِقَاحَهُ وَسَمَلَ أَعْيُنَهُمْ بِالنَّارِ عَاتَبَهُ اللَّهُ فِي ذَلِكَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى { إِنَّمَا جَزَاءُ الَّذِينَ يُحَارِبُونَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ } الآيَةَ كُلَّهَا .
Бизга Аҳмад ибн Амр ибн ас-Сарҳ хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: менга ал-Лайс хабар берди, у Ибн Ажлондан, у Абуз-Зиноддан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзининг сутлик туяларини ўғирлаганларнинг (қўл-оёқларини) кесиб, кўзларини олов билан ўйганида, Аллаҳ бу ишида уни огоҳлантирди ва Аллаҳ таоло: «Албатта, Аллаҳ ва Унинг Расулига қарши уруш қиладиганларнинг... жазоси» (Моида сураси, 33) деган оятни бошидан охиригача тўлиқ нозил қилди.