أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ بُشَيْرِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ، قَالَ انْطَلَقَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَهْلٍ وَمُحَيِّصَةُ بْنُ مَسْعُودِ بْنِ زَيْدٍ إِلَى خَيْبَرَ وَهِيَ يَوْمَئِذٍ صُلْحٌ فَتَفَرَّقَا فِي حَوَائِجِهِمَا فَأَتَى مُحَيِّصَةُ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَهْلٍ وَهُوَ يَتَشَحَّطُ فِي دَمِهِ قَتِيلاً فَدَفَنَهُ ثُمَّ قَدِمَ الْمَدِينَةَ فَانْطَلَقَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ سَهْلٍ وَحُوَيِّصَةُ وَمُحَيِّصَةُ ابْنَا مَسْعُودٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَهَبَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ يَتَكَلَّمُ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَبِّرِ الْكُبْرَ " . وَهُوَ أَحْدَثُ الْقَوْمِ فَسَكَتَ فَتَكَلَّمَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَتَحْلِفُونَ بِخَمْسِينَ يَمِينًا مِنْكُمْ وَتَسْتَحِقُّونَ قَاتِلَكُمْ أَوْ صَاحِبَكُمْ " . فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ نَحْلِفُ وَلَمْ نَشْهَدْ وَلَمْ نَرَ فَقَالَ " أَتُبَرِّئُكُمْ يَهُودُ بِخَمْسِينَ " . فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ نَأْخُذُ أَيْمَانَ قَوْمٍ كُفَّارٍ فَعَقَلَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ عِنْدِهِ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Бишр ибнул-Муфаззал ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Бушайр ибн Ясордан, у Саҳл ибн Абу Ҳасмадан (ривоят қилдики), у деди: Абдуллаҳ ибн Саҳл ва Муҳаййиса ибн Масъуд ибн Зайд Хайбарга йўл олишди — у кунлари (Хайбар) сулҳ ҳолатида эди — ва иккови ўз ҳожатлари учун ажралиб кетишди. Сўнг Муҳаййиса Абдуллаҳ ибн Саҳлнинг ёнига келди, у ўз қонида типирчилаб ўлдирилган ҳолда ётарди. У уни дафн қилди, сўнг Мадинага келди. Абдурраҳмон ибн Саҳл, Ҳуваййиса ва Муҳаййиса, яъни Масъуднинг икки ўғли, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига боришди. Абдурраҳмон гапирмоқчи бўлди, шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Каттага (сўз бер), каттага,» дедилар — у қавмнинг энг ёши эди. Шунда у жим бўлди ва иккови гапирди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан эллик марта қасамёд қилиб, қотилингизга ёки ҳамроҳингизнинг (қонига) ҳақли бўласизми?» дедилар. Улар: «Эй Расулуллаҳ, биз гувоҳ бўлмаган ва кўрмаган нарсага қандай қасамёд қиламиз?» деди. У зот: «Унда яҳудийлар эллик (марта) қасамёд қилиб (ўзларини) сиздан оқласинми?» дедилар. Улар: «Эй Расулуллаҳ, кофир бир қавмнинг қасамларини қандай оламиз?» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг қонбаҳосини ўз ҳузурларидан бердилар.