أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ أُخْتَ الرُّبَيِّعِ أُمَّ حَارِثَةَ، جَرَحَتْ إِنْسَانًا فَاخْتَصَمُوا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْقِصَاصَ الْقِصَاصَ " . فَقَالَتْ أُمُّ الرُّبَيِّعِ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيُقْتَصُّ مِنْ فُلاَنَةَ لاَ وَاللَّهِ لاَ يُقْتَصُّ مِنْهَا أَبَدًا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " سُبْحَانَ اللَّهِ يَا أُمَّ الرُّبَيِّعِ الْقِصَاصُ كِتَابُ اللَّهِ " . قَالَتْ لاَ وَاللَّهِ لاَ يُقْتَصُّ مِنْهَا أَبَدًا . فَمَا زَالَتْ حَتَّى قَبِلُوا الدِّيَةَ . قَالَ " إِنَّ مِنْ عِبَادِ اللَّهِ مَنْ لَوْ أَقْسَمَ عَلَى اللَّهِ لأَبَرَّهُ " .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Аффон ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у деди: бизга Собит ривоят қилди, Анасдан (ривоят қилдики), ар-Рубаййиънинг синглиси Умм Ҳориса бир инсонни жароҳатлади. Бас, улар низони Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га олиб бордилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қасос! Қасос!» дедилар. Шунда Умм ар-Рубаййиъ: «Ё Расулаллаҳ, фалончидан қасос олинадими? Йўқ, Аллаҳга қасамки, ундан ҳеч қачон қасос олинмайди!» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Субҳоналлаҳ, эй Умм ар-Рубаййиъ! Қасос — Аллаҳнинг Китобидир,» дедилар. У: «Йўқ, Аллаҳга қасамки, ундан ҳеч қачон қасос олинмайди!» деди. У (шу сўзда) тураверди, ниҳоят улар (жароҳатланганнинг кишилари) диятни (қон ҳақини) қабул қилдилар. У (Расулуллаҳ): «Албатта, Аллаҳнинг бандалари ичида шундайлари борки, агар улар Аллаҳнинг (номи) билан қасам ичиб (бирор нарсани сўрасалар), Аллаҳ уларнинг қасамини рост қилиб (тилакларини ушлатиб) қўяди,» дедилар.