أَخْبَرَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الْجَوَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أُمَيَّةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سَرَقَتِ امْرَأَةٌ مِنْ قُرَيْشٍ مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ فَأُتِيَ بِهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا مَنْ يُكَلِّمُهُ فِيهَا قَالُوا أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ . فَأَتَاهُ فَكَلَّمَهُ فَزَبَرَهُ وَقَالَ " إِنَّ بَنِي إِسْرَائِيلَ كَانُوا إِذَا سَرَقَ فِيهِمُ الشَّرِيفُ تَرَكُوهُ وَإِذَا سَرَقَ الْوَضِيعُ قَطَعُوهُ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَوْ أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ مُحَمَّدٍ سَرَقَتْ لَقَطَعْتُهَا " .
Бизга Абу Бакр ибн Ишоқ хабар берди, у деди: бизга Абул-Жаввоб ривоят қилди, у деди: бизга Аммор ибн Рузайқ ривоят қилди, Муҳаммад ибн Абдурраҳмон ибн Абу Лайладан, у Исмоил ибн Умайядан, у Муҳаммад ибн Муслимдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Қурайшдан, Бану Махзумдан бир аёл ўғирлик қилди ва у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келтирилди. (Одамлар): «Унинг ҳақида у зот билан ким гаплашади?» дедилар. Улар: «Усома ибн Зайд,» дедилар. Сўнг у (Усома) у зотнинг олдига келиб, у билан гаплашди. Шунда у (зот) уни жеркиб: «Бани Исроил орасида шарафли (зодагон) киши ўғирлик қилса, уни қўйиб юборар, пасткаш (оддий) киши ўғирлик қилса, унинг (қўлини) кесар эдилар. Жони қўлимда бўлган Зотга қасамки, агар Муҳаммаднинг қизи Фотима ўғирлик қилганида ҳам, мен уни (унинг қўлини) кесган бўлардим,» дедилар.»