أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الأَصَمِّ، عَنْ عَمِّهِ، يَزِيدَ بْنِ الأَصَمِّ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ جَاءَ أَعْمَى إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّهُ لَيْسَ لِي قَائِدٌ يَقُودُنِي إِلَى الصَّلاَةِ فَسَأَلَهُ أَنْ يُرَخِّصَ لَهُ أَنْ يُصَلِّيَ فِي بَيْتِهِ فَأَذِنَ لَهُ فَلَمَّا وَلَّى دَعَاهُ قَالَ لَهُ " أَتَسْمَعُ النِّدَاءَ بِالصَّلاَةِ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " فَأَجِبْ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Марвон ибн Муовия ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн ал-Асомм, амакиси Язид ибн ал-Асоммдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди, у деди: Бир кўр киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб: «Мени намозга етаклаб келадиган етакловчим йўқ,» деди ва ундан уйида намоз ўқишга рухсат беришларини сўради. У эса унга рухсат бердилар. У орқасига қайтганида, уни чақириб: «Сен намозга чақирувни (азонни) эшитасанми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Унда (чақирувга) жавоб бер,» дедилар.