حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ، أَنَّهُ قَالَ أَقْبَلْتُ أَقُولُ مَنْ يَصْطَرِفُ الدَّرَاهِمَ فَقَالَ طَلْحَةُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ وَهُوَ عِنْدَ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ أَرِنَا ذَهَبَكَ ثُمَّ ائْتِنَا إِذَا جَاءَ خَادِمُنَا نُعْطِكَ وَرِقَكَ . فَقَالَ عُمَرُ كَلاَّ وَاللَّهِ لَتُعْطِيَنَّهُ وَرِقَهُ أَوْ لَتَرُدَّنَّ إِلَيْهِ ذَهَبَهُ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْوَرِقُ بِالذَّهَبِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالْبُرُّ بِالْبُرِّ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالشَّعِيرُ بِالشَّعِيرِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ وَالتَّمْرُ بِالتَّمْرِ رِبًا إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَمَعْنَى قَوْلِهِ " إِلاَّ هَاءَ وَهَاءَ " يَقُولُ يَدًا بِيَدٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга ал-Лайс Ибн Шиҳобдан, у Молик ибн Авс ибнул-Ҳадасондан ривоят қилдики, у деди: Мен: «Дирҳамларни ким алмаштиради?» деб (савдога) келган эдим. Шунда Умар ибнул-Хаттоб (розияллаҳу анҳу) ҳузурида бўлган Талҳа ибн Убайдуллаҳ: «Олтинингни бизга кўрсат, сўнг хизматкоримиз келганда келгин, кумушингни берамиз,» деди. Умар: «Йўқ, Аллаҳга қасамки, ё унга кумушини дарҳол берасан, ёки олтинини қайтариб берасан! Чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кумуш олтинга — фақат «ма, ол-бера» (қўлдан-қўлга) бўлмаса — рибодир; буғдой буғдойга — фақат «ма, ол-бера» бўлмаса — рибодир; арпа арпага — фақат «ма, ол-бера» бўлмаса — рибодир; хурмо хурмога — фақат «ма, ол-бера» бўлмаса — рибодир,» дедилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир ва илм аҳли ҳузурида амал шунга биноандир. «Фақат «ма, ол-бера» бўлмаса» деган сўзининг маъноси — «қўлдан-қўлга (нақд)» дегани.