حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، عَنْ أَبِي إِدْرِيسَ الْمَرْهَبِيِّ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ صَفْوَانَ، عَنْ صَفِيَّةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَنْتَهِي النَّاسُ عَنْ غَزْوِ هَذَا الْبَيْتِ حَتَّى يَغْزُوَ جَيْشٌ حَتَّى إِذَا كَانُوا بِالْبَيْدَاءِ أَوْ بِبَيْدَاءَ مِنَ الأَرْضِ خُسِفَ بِأَوَّلِهِمْ وَآخِرِهِمْ وَلَمْ يَنْجُ أَوْسَطُهُمْ " . قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَنْ كَرِهَ مِنْهُمْ قَالَ " يَبْعَثُهُمُ اللَّهُ عَلَى مَا فِي أَنْفُسِهِمْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Нуайм ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Салама ибн Куҳайлдан, у Абу Идрис ал-Марҳабийдан, у Муслим ибн Сафвондан, у Сафийядан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Инсонлар бу Байт (Каъба)га ҳужум қилишдан тўхтамайдилар, токи бир қўшин унга ҳужум қилади. Улар Байдода — ёки ернинг бир чўлида — бўлганларида, уларнинг аввалидан охиригача ерга ютдирилади ва ўртасидагилари ҳам қутулмайди,» дедилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ! Уларнинг орасида (бунга) рози бўлмаганлари-чи?» дедим. У: «Аллаҳ уларни ўз нафсларидаги (ниятлари) бўйича тирилтиради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.