حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْغِفَارِيُّ الْمَدَنِيُّ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ثَلاَثٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ نَشَرَ اللَّهُ عَلَيْهِ كَنَفَهُ وَأَدْخَلَهُ جَنَّتَهُ رِفْقٌ بِالضَّعِيفِ وَشَفَقَةٌ عَلَى الْوَالِدَيْنِ وَإِحْسَانٌ إِلَى الْمَمْلُوكِ " قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَأَبُو بَكْرِ بْنُ الْمُنْكَدِرِ هُوَ أَخُو مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ .
Бизга Салама ибн Шабиб ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Иброҳим ал-Ғифорий ал-Маданий ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, Абу Бакр ибн ал-Мункадирдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Учта (хислат) борки, кимда улар бўлса, Аллаҳ унинг устига (раҳмат) паноҳини ёяди ва уни ўз жаннатига киритади: заифга мулойимлик, ота-онага шафқат ва қул (мамлук)га яхшилик қилиш,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Абу Бакр ибн ал-Мункадир эса Муҳаммад ибн ал-Мункадирнинг акасидир.