حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ لَيْثٍ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غَنْمٍ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَقُولُ اللَّهُ تَعَالَى يَا عِبَادِي كُلُّكُمْ ضَالٌّ إِلاَّ مَنْ هَدَيْتُهُ فَسَلُونِي الْهُدَى أَهْدِكُمْ وَكُلُّكُمْ فَقِيرٌ إِلاَّ مَنْ أَغْنَيْتُ فَسَلُونِي أَرْزُقْكُمْ وَكُلُّكُمْ مُذْنِبٌ إِلاَّ مَنْ عَافَيْتُ فَمَنْ عَلِمَ مِنْكُمْ أَنِّي ذُو قُدْرَةٍ عَلَى الْمَغْفِرَةِ فَاسْتَغْفَرَنِي غَفَرْتُ لَهُ وَلاَ أُبَالِي وَلَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَحَيَّكُمْ وَمَيِّتَكُمْ وَرَطْبَكُمْ وَيَابِسَكُمُ اجْتَمَعُوا عَلَى أَتْقَى قَلْبِ عَبْدٍ مِنْ عِبَادِي مَا زَادَ ذَلِكَ فِي مُلْكِي جَنَاحَ بَعُوضَةٍ وَلَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَحَيَّكُمْ وَمَيِّتَكُمْ وَرَطْبَكُمْ وَيَابِسَكُمُ اجْتَمَعُوا عَلَى أَشْقَى قَلْبِ عَبْدٍ مِنْ عِبَادِي مَا نَقَصَ ذَلِكَ مِنْ مُلْكِي جَنَاحَ بَعُوضَةٍ وَلَوْ أَنَّ أَوَّلَكُمْ وَآخِرَكُمْ وَحَيَّكُمْ وَمَيِّتَكُمْ وَرَطْبَكُمْ وَيَابِسَكُمُ اجْتَمَعُوا فِي صَعِيدٍ وَاحِدٍ فَسَأَلَ كُلُّ إِنْسَانٍ مِنْكُمْ مَا بَلَغَتْ أُمْنِيَّتُهُ فَأَعْطَيْتُ كُلَّ سَائِلٍ مِنْكُمْ مَا سَأَلَ مَا نَقَصَ ذَلِكَ مِنْ مُلْكِي إِلاَّ كَمَا لَوْ أَنَّ أَحَدَكُمْ مَرَّ بِالْبَحْرِ فَغَمَسَ فِيهِ إِبْرَةً ثُمَّ رَفَعَهَا إِلَيْهِ ذَلِكَ بِأَنِّي جَوَادٌ مَاجِدٌ أَفْعَلُ مَا أُرِيدُ عَطَائِي كَلاَمٌ وَعَذَابِي كَلاَمٌ إِنَّمَا أَمْرِي لِشَيْءٍ إِذَا أَرَدْتُهُ أَنْ أَقُولَ لَهُ كُنْ فَيَكُونُ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَرَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ عَنْ مَعْدِيكَرِبَ عَنْ أَبِي ذَرٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Лайсдан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Абдурраҳмон ибн Ғанмдан, у Абу Заррдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Аллаҳ таоло айтади: Эй бандаларим! Мен ҳидоят қилганимдан бошқа ҳаммангиз адашгансиз, бас Мендан ҳидоят сўрангиз, сизларни ҳидоят қиламан. Мен бой қилганимдан бошқа ҳаммангиз фақирсиз, бас Мендан сўрангиз, сизларни ризқлантираман. Мен офият берганимдан бошқа ҳаммангиз гуноҳкорсиз, бас сизлардан ким Мени мағфират қилишга қодир эканимни билиб, Мендан мағфират сўраса, уни мағфират қиламан ва парво қилмайман. Агар аввалингиз ва охирингиз, тиригингиз ва ўлигингиз, ҳўлингиз ва қуруғингиз бандаларимдан энг тақводор (бир) банданинг қалби мисолида тўпланиб (тақволи бўлиб) келсангиз, бу Менинг мулкимга чивиннинг қанотичалик (нарса) ҳам қўшмайди. Ва агар аввалингиз ва охирингиз, тиригингиз ва ўлигингиз, ҳўлингиз ва қуруғингиз бандаларимдан энг бадбахт (бир) банданинг қалби мисолида тўпланиб (гуноҳкор бўлиб) келсангиз, бу Менинг мулкимдан чивиннинг қанотичалик (нарсани) ҳам камайтирмайди. Ва агар аввалингиз ва охирингиз, тиригингиз ва ўлигингиз, ҳўлингиз ва қуруғингиз бир майдонда тўпланиб, сизлардан ҳар бир инсон ўз орзуси етган нарсани сўраса, Мен эса сизлардан ҳар бир сўровчига сўраганини берсам, бу Менинг мулкимдан фақат — бирингиз денгизга учраб, унга (бир) игнани ботириб, сўнг уни кўтарганидагича (камайган сувчалик) камайтиради, холос. Бу шунинг учунки, Мен сахий, улуғман, истаганимни қиламан. Менинг ато қилишим — (бир) калом, азоблашим — (бир) каломдир. Бир нарсани истасам, Менинг иш-амрим фақат унга «Бўл!» дейишимдир, бас у бўлади,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасандир. Баъзилар бу ҳадисни Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Маъдикарибдан, у Абу Заррдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилдилар.