حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ خِدَاشٍ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَزِيدَ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ رَجَاءِ بْنِ حَيْوَةَ، عَنْ قَيْسِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ قَدِمَ رَجُلٌ مِنَ الْمَدِينَةِ عَلَى أَبِي الدَّرْدَاءِ وَهُوَ بِدِمَشْقَ فَقَالَ مَا أَقْدَمَكَ يَا أَخِي فَقَالَ حَدِيثٌ بَلَغَنِي أَنَّكَ تُحَدِّثُهُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَمَا جِئْتَ لِحَاجَةٍ قَالَ لاَ . قَالَ أَمَا قَدِمْتَ لِتِجَارَةٍ قَالَ لاَ . قَالَ مَا جِئْتَ إِلاَّ فِي طَلَبِ هَذَا الْحَدِيثِ قَالَ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ سَلَكَ طَرِيقًا يَبْتَغِي فِيهِ عِلْمًا سَلَكَ اللَّهُ بِهِ طَرِيقًا إِلَى الْجَنَّةِ وَإِنَّ الْمَلاَئِكَةَ لَتَضَعُ أَجْنِحَتَهَا رِضًا لِطَالِبِ الْعِلْمِ وَإِنَّ الْعَالِمَ لَيَسْتَغْفِرُ لَهُ مَنْ فِي السَّمَوَاتِ وَمَنْ فِي الأَرْضِ حَتَّى الْحِيتَانُ فِي الْمَاءِ وَفَضْلُ الْعَالِمِ عَلَى الْعَابِدِ كَفَضْلِ الْقَمَرِ عَلَى سَائِرِ الْكَوَاكِبِ إِنَّ الْعُلَمَاءَ وَرَثَةُ الأَنْبِيَاءِ إِنَّ الأَنْبِيَاءَ لَمْ يُوَرِّثُوا دِينَارًا وَلاَ دِرْهَمًا إِنَّمَا وَرَّثُوا الْعِلْمَ فَمَنْ أَخَذَ بِهِ أَخَذَ بِحَظٍّ وَافِرٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَلاَ نَعْرِفُ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَاصِمِ بْنِ رَجَاءِ بْنِ حَيْوَةَ وَلَيْسَ هُوَ عِنْدِي بِمُتَّصِلٍ هَكَذَا حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ خِدَاشٍ بِهَذَا الإِسْنَادِ . وَإِنَّمَا يُرْوَى هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ عَاصِمِ بْنِ رَجَاءِ بْنِ حَيْوَةَ عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ جَمِيلٍ عَنْ كَثِيرِ بْنِ قَيْسٍ عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ مَحْمُودِ بْنِ خِدَاشٍ وَرَأَى مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ هَذَا أَصَحَّ .
Бизга Маҳмуд ибн Хидош ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Язид ал-Воситий ривоят қилди, у деди: бизга Осим ибн Ражо ибн Ҳайва ривоят қилди, Қайс ибн Касирдан (ривоят қилдики), у деди: Мадинадан бир киши Димашқда бўлган Абуд-Дардонинг олдига келди. (Абуд-Дардо): «Эй биродарим, сени нима олиб келди?» деди. У: «Сенга етиб келган бир ҳадис (сабабли) келдим, сен уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилар эмишсан,» деди. (Абуд-Дардо): «Бирор ҳожат учун келмадингми?» деди. У: «Йўқ,» деди. (Абуд-Дардо): «Савдо учун келмадингми?» деди. У: «Йўқ,» деди. (Абуд-Дардо): «Фақат шу ҳадисни излаб келдингми?» деди. У: «Ҳа,» деди. (Абуд-Дардо): «Албатта, мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким илм истаб бир йўлга кирса, Аллаҳ уни жаннатга (борувчи) йўлга солади. Албатта, малоикалар илм толибидан рози бўлиб, унга қанотларини ёзадилар. Албатта, олим учун осмонлардаги ва ердаги (жонзотлар), ҳатто сувдаги балиқлар ҳам мағфират сўраб турадилар. Олимнинг обидга нисбатан фазли ойнинг бошқа юлдузларга нисбатан фазли кабидир. Албатта, олимлар пайғамбарларнинг ворисларидир. Албатта, пайғамбарлар динор ҳам, дирҳам ҳам мерос қолдирмаганлар, улар фақат илмни мерос қолдирганлар. Ким уни олса, мўл улушни олибди,» деяётганларини эшитдим,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: биз бу ҳадисни фақат Осим ибн Ражо ибн Ҳайванинг ҳадисидан биламиз ва у менинг наздимда муттасил (узлуксиз) эмас. Бизга Маҳмуд ибн Хидош уни шу иснод билан шундай ривоят қилди. Аслида бу ҳадис Осим ибн Ражо ибн Ҳайвадан, у ал-Валид ибн Жамилдан, у Касир ибн Қайсдан, у Абуд-Дардодан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинади ва бу Маҳмуд ибн Хидошнинг ҳадисидан кўра саҳиҳроқдир. Муҳаммад ибн Исмоил ҳам буни саҳиҳроқ деб кўрган.