حَدَّثَنَا حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى التُّجِيبِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي أَبُو شُرَيْحٍ، أَنَّ أَبَا الأَسْوَدِ، حَدَّثَهُ عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، قَالَ قَالَتْ لِي عَائِشَةُ يَا ابْنَ أُخْتِي بَلَغَنِي أَنَّحَمَلَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عِلْمًا كَثِيرًا - قَالَ - فَلَقِيتُهُ فَسَاءَلْتُهُ عَنْ أَشْيَاءَ يَذْكُرُهَا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ عُرْوَةُ فَكَانَ فِيمَا ذَكَرَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ لاَ يَنْتَزِعُ الْعِلْمَ مِنَ النَّاسِ انْتِزَاعًا وَلَكِنْ يَقْبِضُ الْعُلَمَاءَ فَيَرْفَعُ الْعِلْمَ مَعَهُمْ وَيُبْقِي فِي النَّاسِ رُءُوسًا جُهَّالاً يُفْتُونَهُمْ بِغَيْرِ عِلْمٍ فَيَضِلُّونَ وَيُضِلُّونَ " . قَالَ عُرْوَةُ فَلَمَّا حَدَّثْتُ عَائِشَةَ بِذَلِكَ أَعْظَمَتْ ذَلِكَ وَأَنْكَرَتْهُ قَالَتْ أَحَدَّثَكَ أَنَّهُ سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ هَذَا قَالَ عُرْوَةُ حَتَّى إِذَا كَانَ قَابِلٌ قَالَتْ لَهُ إِنَّ ابْنَ عَمْرٍو قَدْ قَدِمَ فَالْقَهُ ثُمَّ فَاتِحْهُ حَتَّى تَسْأَلَهُ عَنِ الْحَدِيثِ الَّذِي ذَكَرَهُ لَكَ فِي الْعِلْمِ - قَالَ - فَلَقِيتُهُ فَسَاءَلْتُهُ فَذَكَرَهُ لِي نَحْوَ مَا حَدَّثَنِي بِهِ فِي مَرَّتِهِ الأُولَى . قَالَ عُرْوَةُ فَلَمَّا أَخْبَرْتُهَا بِذَلِكَ قَالَتْ مَا أَحْسِبُهُ إِلاَّ قَدْ صَدَقَ أَرَاهُ لَمْ يَزِدْ فِيهِ شَيْئًا وَلَمْ يَنْقُصْ .
Бизга Ҳармала ибн Яҳё ат-Тужибий ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Абу Шурайҳ ривоят қилди: Абул-Асвад унга Урва ибнуз-Зубайрдан ривоят қилди. У деди: Оиша менга айтди: «Эй жияним, менга хабар етдики, фалон киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан кўп илм ривоят қилибди. Борди-ю уни учратсанг, ундан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан зикр қиладиган нарсаларини сўра». У деди: Мен уни учратдим ва ундан сўрадим. Урва деди: У зикр қилган нарсалардан бири шу эдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта Аллаҳ илмни одамлардан тортиб олиш билан эмас, балки олимларни қабз қилиш билан олади, илмни улар билан бирга кўтаради, одамлар орасида нодон бошлиқларни қолдиради. Улар илмсиз фатво бериб, ўзлари ҳам адашадилар, бошқаларни ҳам адаштирадилар» дедилар. Урва деди: Мен Оишага буни айтганимда, у буни улуғ санади ва инкор қилди: «У сенга, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг буни айтаётганларини эшитганини айтдими?» деди. Урва деди: Кейинги йил бўлганида, у (Оиша) унга деди: «Ибн Амр келди, уни учратиб, сен билан илм ҳақида зикр қилган ҳадиси тўғрисида унга гап оч ва сўра». У деди: Мен уни учратиб сўрадим, у менга биринчи мартадагидек (ҳадисни) зикр қилди. Урва деди: Мен буни унга (Оишага) хабар берганимда, у: «Уни фақат рост сўзлаган деб ўйлайман. Менимча у унга бирор нарса қўшмади ҳам, камайтирмади ҳам» деди.