حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا صَدَقَةُ بْنُ الْمُثَنَّى النَّخَعِيُّ، حَدَّثَنِي جَدِّي، رِيَاحُ بْنُ الْحَارِثِ قَالَ كُنْتُ قَاعِدًا عِنْدَ فُلاَنٍ فِي مَسْجِدِ الْكُوفَةِ وَعِنْدَهُ أَهْلُ الْكُوفَةِ فَجَاءَ سَعِيدُ بْنُ زَيْدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ نُفَيْلٍ فَرَحَّبَ بِهِ وَحَيَّاهُ وَأَقْعَدَهُ عِنْدَ رِجْلِهِ عَلَى السَّرِيرِ فَجَاءَ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْكُوفَةِ يُقَالُ لَهُ قَيْسُ بْنُ عَلْقَمَةَ فَاسْتَقْبَلَهُ فَسَبَّ وَسَبَّ فَقَالَ سَعِيدٌ مَنْ يَسُبُّ هَذَا الرَّجُلُ قَالَ يَسُبُّ عَلِيًّا . قَالَ أَلاَ أَرَى أَصْحَابَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُسَبُّونَ عِنْدَكَ ثُمَّ لاَ تُنْكِرُ وَلاَ تُغَيِّرُ أَنَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ وَإِنِّي لَغَنِيٌّ أَنْ أَقُولَ عَلَيْهِ مَا لَمْ يَقُلْ فَيَسْأَلُنِي عَنْهُ غَدًا إِذَا لَقِيتُهُ " أَبُو بَكْرٍ فِي الْجَنَّةِ وَعُمَرُ فِي الْجَنَّةِ " . وَسَاقَ مَعْنَاهُ ثُمَّ قَالَ لَمَشْهَدُ رَجُلٍ مِنْهُمْ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَغْبَرُّ فِيهِ وَجْهُهُ خَيْرٌ مِنْ عَمَلِ أَحَدِكُمْ عُمْرَهُ وَلَوْ عُمِّرَ عُمْرَ نُوحٍ .
Бизга Абу Комил ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд ривоят қилди, бизга Садақа ибн ал-Мусанно ан-Нахаъий ривоят қилди, менга бобом Риёҳ ибн ал-Ҳорис ривоят қилди: У деди: Мен Куфа масжидида фалончининг ҳузурида ўтирган эдим, унинг ёнида Куфа аҳли бор эди. Шунда Саъийд ибн Зайд ибн Амр ибн Нуфайл келди, у уни қарши олиб, саломлашди ва сўри устида ўз оёғи ёнида ўтқазди. Кейин Куфа аҳлидан Қайс ибн Алқама деб аталган бир киши келди, унинг олдига туриб сўкди ва сўкди. Саъийд деди: «Бу киши кимни сўкаяпти?» Дедилар: «Алийни сўкаяпти.» У деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобалари сенинг ҳузурингда сўкилаётганини кўраману, сен на инкор қиласан, на ўзгартирасан? Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни эшитганман, эртага У зотни учратганимда У мендан сўрашидан мен у зотга айтмаган нарсасини айтишдан бениҳоя йироқман: ‹Абу Бакр жаннатда, Умар жаннатда.›» Ва шу маънода давом эттирди. Сўнг деди: «Улардан бир кишининг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга юзини чанг босган бир ҳолатда иштирок этиши, сизлардан бирортангизнинг умри бўйи қилган амалидан — Нуҳнинг умрича умр кўрса ҳам — яхшироқдир.»