حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا إِسْرَائِيلُ، حَدَّثَنَا أَبُو إِسْحَاقَ، عَنْ عُمَرَ بْنِ شُرَحْبِيلَ أَبِي مَيْسَرَةَ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، أَنَّهُ قَالَ اللَّهُمَّ بَيِّنْ لَنَا فِي الْخَمْرِ بَيَانَ شِفَاءٍ فَنَزَلَتِ الَّتِي فِي الْبَقَرَةِ : ( يَسْأَلُونَكَ عَنِ الْخَمْرِ وَالْمَيْسِرِ ) الآيَةَ فَدُعِيَ عُمَرُ فَقُرِئَتْ عَلَيْهِ فَقَالَ اللَّهُمَّ بَيِّنْ لَنَا فِي الْخَمْرِ بَيَانَ شِفَاءٍ فَنَزَلَتِ الَّتِي فِي النِّسَاءِأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تَقْرَبُوا الصَّلاَةَ وَأَنْتُمْ سُكَارَى ) فَدُعِيَ عُمَرُ فَقُرِئَتْ عَلَيْهِ فَقَالَ اللَّهُمَّ بَيِّنْ لَنَا فِي الْخَمْرِ بَيَانَ شِفَاءٍ فَنَزَلَتِ الَّتِي فِي الْمَائِدَةِ : ( إِنَّمَا يُرِيدُ الشَّيْطَانُ أَنْ يُوقِعَ بَيْنَكُمُ الْعَدَاوَةَ وَالْبَغْضَاءَ فِي الْخَمْرِ وَالْمَيْسِرِ ) إِلَى قَوْلِهَِ ( فَهَلْ أَنْتُمْ مُنْتَهُونَ ) فَدُعِيَ عُمَرُ فَقُرِئَتْ عَلَيْهِ فَقَالَ انْتَهَيْنَا انْتَهَيْنَا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ عَنْ إِسْرَائِيلَ هَذَا الْحَدِيثُ مُرْسَلٌ . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي مَيْسَرَةَ، عَمْرِو بْنِ شُرَحْبِيلَ أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، قَالَ اللَّهُمَّ بَيِّنْ لَنَا فِي الْخَمْرِ بَيَانَ شِفَاءٍ . فَذَكَرَ نَحْوَهُ وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ يُوسُفَ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Юсуф хабар берди, у деди: бизга Исроил хабар берди, у деди: бизга Абу Ишоқ ривоят қилди, Умар ибн Шураҳбил Абу Майсарадан, у Умар ибн ал-Хаттобдан (ривоят қилдики), у деди: «Эй Аллаҳ, хамр (маст қилувчи ичимлик) ҳақида бизга шифо берувчи баённи очиқ айт!» Шунда Бақара сурасидаги (оят) нозил бўлди: «Сендан хамр ва қимор ҳақида сўрайдилар...» (Бақара сураси, 219). Умар чақирилиб, унга ўқиб берилди. Шунда у: «Эй Аллаҳ, хамр ҳақида бизга шифо берувчи баённи очиқ айт!» деди. Шунда Нисо сурасидаги (оят) нозил бўлди: «Эй имон келтирганлар, маст ҳолингизда намозга яқинлашманглар...» (Нисо сураси, 43). Умар чақирилиб, унга ўқиб берилди. Шунда у: «Эй Аллаҳ, хамр ҳақида бизга шифо берувчи баённи очиқ айт!» деди. Шунда Моида сурасидаги (оят) нозил бўлди: «Албатта, шайтон хамр ва қимор орқали ораларингизга адоват ва кек солмоқчидир...» Унинг «(Энди сиз) тўхтайсизларми?» (Моида сураси, 91) деган сўзигача (нозил бўлди). Умар чақирилиб, унга ўқиб берилди. Шунда у: «Тўхтадик, тўхтадик,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Исроилдан мурсал ҳам ривоят қилинган. Бизга Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, Исроилдан, у Абу Ишоқдан, у Абу Майсара Амр ибн Шураҳбилдан (ривоят қилдики), Умар ибн ал-Хаттоб: «Эй Аллаҳ, хамр ҳақида бизга шифо берувчи баённи очиқ айт,» деди. Сўнг шунга ўхшашини зикр қилди. Бу Муҳаммад ибн Юсуфнинг ҳадисидан кўра саҳиҳроқдир.