حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، وَسَهْلُ بْنُ يُوسُفَ، قَالُوا حَدَّثَنَا عَوْفُ بْنُ أَبِي جَمِيلَةَ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ الْفَارِسِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ عَبَّاسٍ، قَالَ قُلْتُ لِعُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ مَا حَمَلَكُمْ أَنْ عَمَدْتُمْ، إِلَى الأَنْفَالِ وَهِيَ مِنَ الْمَثَانِي وَإِلَى بَرَاءَةَ وَهِيَ مِنَ الْمِئِينَ فَقَرَنْتُمْ بَيْنَهُمَا وَلَمْ تَكْتُبُوا بَيْنَهُمَا سَطْرَ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ وَوَضَعْتُمُوهُمَا فِي السَّبْعِ الطُّوَلِ مَا حَمَلَكُمْ عَلَى ذَلِكَ فَقَالَ عُثْمَانُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِمَّا يَأْتِي عَلَيْهِ الزَّمَانُ وَهُوَ تَنْزِلُ عَلَيْهِ السُّوَرُ ذَوَاتُ الْعَدَدِ فَكَانَ إِذَا نَزَلَ عَلَيْهِ الشَّىْءُ دَعَا بَعْضَ مَنْ كَانَ يَكْتُبُ فَيَقُولُ ضَعُوا هَؤُلاَءِ الآيَاتِ فِي السُّورَةِ الَّتِي يُذْكَرُ فِيهَا كَذَا وَكَذَا وَإِذَا نَزَلَتْ عَلَيْهِ الآيَةُ فَيَقُولُ ضَعُوا هَذِهِ الآيَةَ فِي السُّورَةِ الَّتِي يُذْكَرُ فِيهَا كَذَا وَكَذَا وَكَانَتِ الأَنْفَالُ مِنْ أَوَائِلِ مَا أُنْزِلَتْ بِالْمَدِينَةِ وَكَانَتْ بَرَاءَةُ مِنْ آخِرِ الْقُرْآنِ وَكَانَتْ قِصَّتُهَا شَبِيهَةً بِقِصَّتِهَا فَظَنَنْتُ أَنَّهَا مِنْهَا فَقُبِضَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَمْ يُبَيِّنْ لَنَا أَنَّهَا مِنْهَا فَمِنْ أَجْلِ ذَلِكَ قَرَنْتُ بَيْنَهُمَا وَلَمْ أَكْتُبْ بَيْنَهُمَا سَطْرَ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ فَوَضَعْتُهَا فِي السَّبْعِ الطُّوَلِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَوْفٍ عَنْ يَزِيدَ الْفَارِسِيِّ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ . وَيَزِيدُ الْفَارِسِيُّ قَدْ رَوَى عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ غَيْرَ حَدِيثٍ وَيُقَالُ هُوَ يَزِيدُ بْنُ هُرْمُزَ وَيَزِيدُ الرَّقَاشِيُّ هُوَ يَزِيدُ بْنُ أَبَانَ الرَّقَاشِيُّ وَلَمْ يُدْرِكِ ابْنَ عَبَّاسٍ إِنَّمَا رَوَى عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَكِلاَهُمَا مِنَ التَّابِعِينَ مِنْ أَهْلِ الْبَصْرَةِ وَيَزِيدُ الْفَارِسِيُّ أَقْدَمُ مِنْ يَزِيدَ الرَّقَاشِيِّ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид, Муҳаммад ибн Жаъфар, Ибн Абу Адий ва Саҳл ибн Юсуф ривоят қилди, улар дедилар: бизга Авф ибн Абу Жамила ривоят қилди, бизга Язид ал-Форисий ривоят қилди, бизга Ибн Аббос ривоят қилди, у деди: мен Усмон ибн Аффонга: «Сизларни Анфол — у масонийдан (юздан кам оятли суралардан) бўла туриб, ва Бароа (Тавба) — у миийндан (тахминан юз оятли суралардан) бўла туриб, уларни бирга қўшиб, орасига «Бисмиллаҳир-Раҳмонир-Раҳийм» сатрини ёзмасдан, уларни етти узун (суралар) қаторига қўйишингизга нима ундади? Сизларни бунга нима ундади?» дедим. Бас, Усмон деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га баъзан кўп оятли суралар нозил бўладиган замон келар эди. Бас, унга бирор нарса нозил бўлса, ёзадиганлардан баъзиларини чақириб: «Бу оятларни унда шундай-шундай зикр қилинган сурага қўйинглар,» дердилар. Унга бир оят нозил бўлганда эса: «Бу оятни унда шундай-шундай зикр қилинган сурага қўйинглар,» дердилар. Анфол Мадинада нозил бўлганларнинг аввалгиларидан, Бароа эса Қуръаннинг охиргиларидан эди ва унинг қиссаси унинг (Анфолнинг) қиссасига ўхшаш эди. Шу сабабли мен уни ундан (Анфолдан) деб гумон қилдим. Бас, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этдилар ва унинг ундан (Анфолдан) эканини бизга баён қилмадилар. Мана шу сабабли мен иккаласини бирга қўшдим ва орасига «Бисмиллаҳир-Раҳмонир-Раҳийм» сатрини ёзмадим ҳамда уни етти узун (суралар) қаторига қўйдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳасан ҳадис бўлиб, биз уни фақат Авфнинг Язид ал-Форисийдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилгани) йўли орқалигина биламиз. Язид ал-Форисий Ибн Аббосдан бир нечта ҳадис ривоят қилган, уни Язид ибн Ҳурмуз ҳам дейилади. Язид ар-Рақоший эса — у Язид ибн Абон ар-Рақоший бўлиб, Ибн Аббосга етишмаган, фақат Анас ибн Моликдан ривоят қилган. Иккаласи ҳам басралик тобеийнлардан, аммо Язид ал-Форисий Язид ар-Рақошийдан кўра қадимроқдир.