حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، وَسُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، وَحَجَّاجُ بْنُ مِنْهَالٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ يَزِيدَ، قَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقْرَأُ : (يا عِبَادِيَ الَّذِينَ أَسْرَفُوا عَلَى أَنْفُسِهِمْ لاَ تَقْنَطُوا مِنْ رَحْمَةِ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا ) وَلاَ يُبَالِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ثَابِتٍ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ . قَالَ وَشَهْرُ بْنُ حَوْشَبٍ يَرْوِي عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ الأَنْصَارِيَّةِ وَأُمُّ سَلَمَةَ الأَنْصَارِيَّةُ هِيَ أَسْمَاءُ بِنْتُ يَزِيدَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаббон ибн Ҳилол, Сулаймон ибн Ҳарб ва Ҳажжож ибн Минҳол ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Собитдан, у Шаҳр ибн Ҳавшабдан, у Асмо бинт Язид (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) «Айт: эй ўз жонларига (зулм қилиб) исроф кетган бандаларим, Аллаҳнинг раҳматидан ноумид бўлманглар. Албатта, Аллаҳ барча гуноҳларни мағфират қилади» (Зумар сураси, 53) (оятини) тиловат қилаётганларини эшитдим, ва парво қилмадилар (яъни ва парво қилмайдиъ деб қўшдилар). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Собитнинг Шаҳр ибн Ҳавшабдан (қилган) ривоятидан биламиз. (У) деди: Шаҳр ибн Ҳавшаб Умм Салама ал-Ансориядан ривоят қилади ва Умм Салама ал-Ансория — у Асмо бинт Язиддир.