حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ الْفِرْيَابِيُّ، حَدَّثَنَا قَيْسُ بْنُ الرَّبِيعِ، عَنِ الأَغَرِّ بْنِ الصَّبَّاحِ، عَنْ خَلِيفَةَ بْنِ حُصَيْنٍ، عَنْ أَبِي نَصْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ تَعَالَى : ( إذَا جَاءَكُمُ الْمُؤْمِنَاتُ مُهَاجِرَاتٍ فَامْتَحِنُوهُنَّ ) قَالَ كَانَتِ الْمَرْأَةُ إِذَا جَاءَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم لِتُسْلِمَ حَلَّفَهَا بِاللَّهِ مَا خَرَجْتُ مِنْ بُغْضِ زَوْجِي مَا خَرَجْتُ إِلاَّ حُبًّا لِلَّهِ وَلِرَسُولِهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ .
Бизга Салама ибн Шабиб ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Юсуф ал-Фирёбий ривоят қилди, бизга Қайс ибн ар-Рабиъ ривоят қилди, ал-Ағарр ибн ас-Саббоҳдан, у Халифа ибн Ҳусайндан, у Абу Насрдан, у Ибн Аббосдан, Аллаҳ таолонинг: «Иймон келтирган аёллар сизнинг олдингизга ҳижрат қилиб келганларида, уларни синанглар,» (Мумтаҳина сураси, 10) деган сўзи ҳақида (ривоят қилдики), у деди: аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига Исломни қабул қилиш учун келганида, у (Набий) уни Аллаҳ билан қасамга келтирар эди: «Мен эримни ёмон кўрганимдан чиқмадим, мен фақат Аллаҳ ва Унинг Расулига бўлган муҳаббатим сабабли чиқдим, (деб).» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир.