حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا حُصَيْنٌ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ بَيْنَمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ قَائِمًا إِذْ قَدِمَتْ عِيرٌ الْمَدِينَةَ فَابْتَدَرَهَا أَصْحَابُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى لَمْ يَبْقَ مِنْهُمْ إِلاَّ اثْنَا عَشَرَ رَجُلاً فِيهِمْ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَنَزَلَتِ الآيَةُ : ( وإِذَا رَأَوْا تِجَارَةً أَوْ لَهْوًا انْفَضُّوا إِلَيْهَا وَتَرَكُوكَ قَائِمًا ) . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا حُصَيْنٌ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Ҳусайн хабар берди, Абу Суфёндан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Жумуъа куни тик туриб хутба қилаётган эдилар, шу пайт Мадинага бир савдо карвони келди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари унга (тарафга) шошилиб (чиқиб) кетдилар, то улардан ўн икки кишигина қолгунларича — улар орасида Абу Бакр ва Умар бор эди. Шунда оят нозил бўлди: «Ва қачон улар бирор савдо ёки ўйин-кулги кўрсалар, унга томон тарқалиб кетдилар ва сени тик турган ҳолда қолдирдилар,» (Жумуъа сураси, 11). У деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Ҳусайн хабар берди, Солим ибн Абил-Жаъддан, у Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.