حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ إِسْحَاقَ ابْنِ أَخِي، رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، رضى الله عنه أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا اضْطَجَعَ أَحَدُكُمْ عَلَى جَنْبِهِ الأَيْمَنِ ثُمَّ قَالَ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْلَمْتُ نَفْسِي إِلَيْكَ وَوَجَّهْتُ وَجْهِي إِلَيْكَ وَأَلْجَأْتُ ظَهْرِي إِلَيْكَ وَفَوَّضْتُ أَمْرِي إِلَيْكَ لاَ مَلْجَأَ وَلاَ مَنْجَا مِنْكَ إِلاَّ إِلَيْكَ أُومِنُ بِكِتَابِكَ وَبِرُسُلِكَ . فَإِنْ مَاتَ مِنْ لَيْلَتِهِ دَخَلَ الْجَنَّةَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ رضى الله عنه .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, у деди: бизга Али ибн ал-Муборак ривоят қилди, Яҳё ибн Абу Касирдан, у Рофиъ ибн Хадижнинг жияни Яҳё ибн Ишоқдан, у Рофиъ ибн Хадиж (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сиздан бирингиз ўнг ёни билан ётса, сўнг: ‹Аллаҳумма инни асламту нафси илайка, ва важжаҳту важҳи илайка, ва алжаъту заҳри илайка, ва фаввазту амри илайка, ла малжаъа ва ла манжа минка илла илайка, умину бикитабика ва бирусулика (Эй Аллаҳ, мен ўзимни Сенга таслим этдим, юзимни Сенга қаратдим, елкамни Сенга таядим ва ишимни Сенга топширдим; Сендан бошқа Сендан паноҳ ва нажот йўқ; Китобингга ва расулларингга имон келтираман)› деса, агар ўша кечаси ўлса, жаннатга киради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Рофиъ ибн Хадиж (розияллаҳу анҳу) ҳадисидан бу йўлдан ҳасан ғарибдир.