حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَابِسِ بْنِ رَبِيعَةَ، قَالَ رَأَيْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ يُقَبِّلُ الْحَجَرَ وَيَقُولُ إِنِّي أُقَبِّلُكَ وَأَعْلَمُ أَنَّكَ حَجَرٌ وَلَوْلاَ أَنِّي رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُقَبِّلُكَ لَمْ أُقَبِّلْكَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي بَكْرٍ وَابْنِ عُمَرَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Обис ибн Рабиадан (ривоят қилдики), у деди: мен Умар ибн ал-Хаттобни Ҳажар (Қора тошни) ўпиб, шундай деяётганини кўрдим: «Албатта мен сени ўпаман ва биламанки, сен бир тошсан. Агар мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни сени ўпаётганини кўрмаганимда, сени ўпмаган бўлардим». У деди: бу бобда Абу Бакр ва Ибн Умардан (ҳам ҳадис бор). Абу Исо (Термизий) деди: Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир.