Қасамни унутиб бузиб қўйиш

Qasam va nazr · 11 ҳадис

بَابُ إِذَا حَنِثَ نَاسِيًا فِي الأَيْمَانِ

حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ، قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ عَبَّاسٍ فَقَالَ حَدَّثَنَا أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏{‏لاَ تُؤَاخِذْنِي بِمَا نَسِيتُ وَلاَ تُرْهِقْنِي مِنْ أَمْرِي عُسْرًا‏}‏ قَالَ ‏"‏ كَانَتِ الأُولَى مِنْ مُوسَى نِسْيَانًا ‏"‏‏.‏

Убай ибн Каъб Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ("Мени унутганим учун жазолама ва ишимда менга қийинчилик юклама" ояти ҳақида) эшитди: "Мусодан (бўлган) биринчиси унутиш эди" деди.

قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ كَتَبَ إِلَىَّ مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عَوْنٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، قَالَ قَالَ الْبَرَاءُ بْنُ عَازِبٍ وَكَانَ عِنْدَهُمْ ضَيْفٌ لَهُمْ فَأَمَرَ أَهْلَهُ أَنْ يَذْبَحُوا قَبْلَ أَنْ يَرْجِعَ، لِيَأْكُلَ ضَيْفُهُمْ، فَذَبَحُوا قَبْلَ الصَّلاَةِ، فَذَكَرُوا ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَهُ أَنْ يُعِيدَ الذَّبْحَ‏.‏ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ عِنْدِي عَنَاقٌ جَذَعٌ، عَنَاقُ لَبَنٍ هِيَ خَيْرٌ مِنْ شَاتَىْ لَحْمٍ‏.‏ فَكَانَ ابْنُ عَوْنٍ يَقِفُ فِي هَذَا الْمَكَانِ عَنْ حَدِيثِ الشَّعْبِيِّ، وَيُحَدِّثُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ بِمِثْلِ هَذَا الْحَدِيثِ، وَيَقِفُ فِي هَذَا الْمَكَانِ وَيَقُولُ لاَ أَدْرِي أَبَلَغَتِ الرُّخْصَةُ غَيْرَهُ أَمْ لاَ‏.‏ رَوَاهُ أَيُّوبُ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم‏.‏

Баро ибн Озиб айтди: Уларнинг бир меҳмони бор эди, (Баро) оиласига, меҳмонлари есин деб, (намоздан) қайтмасдан олдин (қурбонлик) сўйишни буюрди. Улар намоздан олдин сўйдилар. Буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га зикр қилдилар. У унга сўйишни қайтаришни (қайта қурбонлик) буюрди. У: "Эй Расулуллаҳ, менда бир жазаъ (ёш) эчки — сутли эчки бор, у икки гўшт қўйидан яхшироқ" деди. (Ибн Авн бу жойда тўхтаб, бу ҳадисни Муҳаммад ибн Сириндан ҳам шу каби ривоят қилар, ва бу жойда тўхтаб: "Билмадим, рухсат ундан бошқага ҳам етдими ёки йўқми" дер эди.)

حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الأَسْوَدِ بْنِ قَيْسٍ، قَالَ سَمِعْتُ جُنْدَبًا، قَالَ شَهِدْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى يَوْمَ عِيدٍ ثُمَّ خَطَبَ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ مَنْ ذَبَحَ فَلْيُبَدِّلْ مَكَانَهَا، وَمَنْ لَمْ يَكُنْ ذَبَحَ فَلْيَذْبَحْ بِاسْمِ اللَّهِ ‏"‏‏.‏

Жундаб айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ийд кунида намоз ўқиб, кейин хутба қилганини кўрдим. Кейин: "Ким (намоздан олдин) сўйган бўлса, унинг ўрнига бошқасини қўйсин (қайта сўйсин); ким сўймаган бўлса, Аллаҳ номи билан сўйсин" деди.

حَدَّثَنَا خَلاَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، حَدَّثَنَا زُرَارَةُ بْنُ أَوْفَى، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يَرْفَعُهُ قَالَ ‏ "‏ إِنَّ اللَّهَ تَجَاوَزَ لأُمَّتِي عَمَّا وَسْوَسَتْ أَوْ حَدَّثَتْ بِهِ أَنْفُسَهَا، مَا لَمْ تَعْمَلْ بِهِ أَوْ تَكَلَّمْ ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра (марфуъ қилиб) айтди: "Албатта Аллаҳ менинг умматим учун — кўнглидан кечирган ёки ўзига айтган (васваса) нарсани, уни қилмаган ёки гаплашмаганича — кечди (афв этди)."

حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ الْهَيْثَمِ، أَوْ مُحَمَّدٌ عَنْهُ عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ شِهَابٍ، يَقُولُ حَدَّثَنِي عِيسَى بْنُ طَلْحَةَ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ، حَدَّثَهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَمَا هُوَ يَخْطُبُ يَوْمَ النَّحْرِ إِذْ قَامَ إِلَيْهِ رَجُلٌ فَقَالَ كُنْتُ أَحْسِبُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَذَا وَكَذَا قَبْلَ كَذَا وَكَذَا‏.‏ ثُمَّ قَامَ آخَرُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ كُنْتُ أَحْسِبُ كَذَا وَكَذَا لِهَؤُلاَءِ الثَّلاَثِ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ افْعَلْ وَلاَ حَرَجَ ‏"‏ لَهُنَّ كُلِّهِنَّ يَوْمَئِذٍ، فَمَا سُئِلَ يَوْمَئِذٍ عَنْ شَىْءٍ إِلاَّ قَالَ ‏"‏ افْعَلْ وَلاَ حَرَجَ ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Амр ибн Ос (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) наҳр (қурбонлик) кунида хутба қилаётганида, бир киши унга туриб: "Эй Расулуллаҳ, мен фалон (амал)ни фалон (амал)дан олдин қилдим деб ўйлаб эдим" деди. Кейин бошқаси туриб: "Эй Расулуллаҳ, мен шу уч (амал) учун фалон-фалонни қилдим деб ўйлаб эдим" деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Қилавер, зарари йўқ" — ўша куни уларнинг ҳаммаси учун (шундай деди). Ўша куни нимадан сўралса, фақат: "Қилавер, зарари йўқ" дер эди.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ، عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ رُفَيْعٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَالَ رَجُلٌ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم زُرْتُ قَبْلَ أَنْ أَرْمِيَ‏.‏ قَالَ ‏"‏ لاَ حَرَجَ ‏"‏‏.‏ قَالَ آخَرُ حَلَقْتُ قَبْلَ أَنْ أَذْبَحَ‏.‏ قَالَ ‏"‏ لاَ حَرَجَ ‏"‏‏.‏ قَالَ آخَرُ ذَبَحْتُ قَبْلَ أَنْ أَرْمِيَ‏.‏ قَالَ ‏"‏ لاَ حَرَجَ ‏"‏‏.‏

Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) айтди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: "Мен (тошга) отмасдан олдин зиёрат қилдим (Каъбани тавоф қилдим)" деди. Деди: "Зарари йўқ." Бошқаси: "Мен (қурбонлик) сўймасдан олдин сочни олдирдим" деди. Деди: "Зарари йўқ." Бошқаси: "Мен отмасдан олдин сўйдим" деди. Деди: "Зарари йўқ."

حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَجُلاً، دَخَلَ الْمَسْجِدَ يُصَلِّي وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي نَاحِيَةِ الْمَسْجِدِ، فَجَاءَ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ فَقَالَ لَهُ ‏"‏ ارْجِعْ فَصَلِّ، فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ ‏"‏‏.‏ فَرَجَعَ فَصَلَّى، ثُمَّ سَلَّمَ فَقَالَ ‏"‏ وَعَلَيْكَ، ارْجِعْ فَصَلِّ، فَإِنَّكَ لَمْ تُصَلِّ ‏"‏‏.‏ قَالَ فِي الثَّالِثَةِ فَأَعْلِمْنِي‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِذَا قُمْتَ إِلَى الصَّلاَةِ فَأَسْبِغِ الْوُضُوءَ، ثُمَّ اسْتَقْبِلِ الْقِبْلَةَ فَكَبِّرْ، وَاقْرَأْ بِمَا تَيَسَّرَ مَعَكَ مِنَ الْقُرْآنِ، ثُمَّ ارْكَعْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ رَاكِعًا، ثُمَّ ارْفَعْ رَأْسَكَ حَتَّى تَعْتَدِلَ قَائِمًا، ثُمَّ اسْجُدْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ، سَاجِدًا ثُمَّ ارْفَعْ حَتَّى تَسْتَوِيَ وَتَطْمَئِنَّ جَالِسًا، ثُمَّ اسْجُدْ حَتَّى تَطْمَئِنَّ سَاجِدًا، ثُمَّ ارْفَعْ حَتَّى تَسْتَوِيَ قَائِمًا، ثُمَّ افْعَلْ ذَلِكَ فِي صَلاَتِكَ كُلِّهَا ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра (ривоят қилди): Бир киши масжидга кириб намоз ўқиди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжид бир четида эди. (Намоздан кейин) келиб унга салом берди. Деди: "Қайтиб, намоз ўқи, чунки сен намоз ўқимадинг." У қайтиб намоз ўқиди, кейин салом берди. Деди: "Ва алайка; қайтиб намоз ўқи, чунки сен намоз ўқимадинг." Учинчисида (у): "Менга (қандай ўқишни) ўргат" деди. Деди: "Намозга турганда, таҳоратни тўлиқ қил, кейин қиблага юзланиб такбир айт, Қуръандан ўзингга осон бўлганини ўқи, кейин рукуъ қил — то рукуъда хотиржам бўлгунча; кейин бошингни кўтар — то тўғри тик тургунча; кейин сажда қил — то саждада хотиржам бўлгунча; кейин кўтар — то тик ўтириб хотиржам бўлгунча; кейин сажда қил — то хотиржам бўлгунча; кейин кўтар — то тик тургунча; кейин буни бутун намозингда қил."

حَدَّثَنَا فَرْوَةُ بْنُ أَبِي الْمَغْرَاءِ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ هُزِمَ الْمُشْرِكُونَ يَوْمَ أُحُدٍ هَزِيمَةً تُعْرَفُ فِيهِمْ، فَصَرَخَ إِبْلِيسُ أَىْ عِبَادَ اللَّهِ أُخْرَاكُمْ، فَرَجَعَتْ أُولاَهُمْ فَاجْتَلَدَتْ هِيَ وَأُخْرَاهُمْ، فَنَظَرَ حُذَيْفَةُ بْنُ الْيَمَانِ فَإِذَا هُوَ بِأَبِيهِ فَقَالَ أَبِي أَبِي‏.‏ قَالَتْ فَوَاللَّهِ مَا انْحَجَزُوا حَتَّى قَتَلُوهُ، فَقَالَ حُذَيْفَةُ غَفَرَ اللَّهُ لَكُمْ‏.‏ قَالَ عُرْوَةُ فَوَاللَّهِ مَا زَالَتْ فِي حُذَيْفَةَ مِنْهَا بَقِيَّةٌ حَتَّى لَقِيَ اللَّهَ‏.‏

Оиша (розияллаҳу анҳо) айтди: Уҳуд кунида мушриклар билинарли мағлубиятга учрадилар. Иблис: "Эй Аллаҳнинг бандалари, орқангиздагилар (душман)!" деб қичқирди. Шунда олдиндагилари қайтди, улар (мусулмонлар) ўзаро (хато билан) қилич уришди. Ҳузайфа ибн Яман қаради, бирдан отасини (кўрди) ва: "Отам! Отам!" деди. Валлаҳи, улар тўхтамадилар, то уни ўлдиргунча. Ҳузайфа: "Аллаҳ сизларни мағфират қилсин" деди. Урва: "Валлаҳи, Ҳузайфада (шу) гапдан бир қолдиқ (ғам-қайғу) Аллаҳга йўлиққунча қолди" деди.

حَدَّثَنِي يُوسُفُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَوْفٌ، عَنْ خِلاَسٍ، وَمُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ أَكَلَ نَاسِيًا وَهْوَ صَائِمٌ فَلْيُتِمَّ صَوْمَهُ، فَإِنَّمَا أَطْعَمَهُ اللَّهُ وَسَقَاهُ ‏"‏‏.‏

Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: "Ким рўзадор ҳолда унутиб еса, рўзасини тўлиқ қилсин (давом эттирсин), чунки уни Аллаҳ едирди ва суғорди (холос)."

حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ابْنِ بُحَيْنَةَ، قَالَ صَلَّى بِنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَامَ فِي الرَّكْعَتَيْنِ الأُولَيَيْنِ قَبْلَ أَنْ يَجْلِسَ، فَمَضَى فِي صَلاَتِهِ، فَلَمَّا قَضَى صَلاَتَهُ انْتَظَرَ النَّاسُ تَسْلِيمَهُ، وَسَجَدَ قَبْلَ أَنْ يُسَلِّمَ، ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ، ثُمَّ كَبَّرَ وَسَجَدَ، ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ وَسَلَّمَ‏.‏

Абдуллаҳ ибн Буҳайна айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга намоз ўқиди — дастлабки икки ракъатда ўтирмасдан туриб кетди (қаъда унутди), намозида давом этди. Намозини тугатганда, одамлар унинг салом беришини кутдилар. У салом беришдан олдин (саждаи саҳв) сажда қилди, кейин бошини кўтарди, кейин такбир айтиб сажда қилди, кейин бошини кўтарди ва салом берди.

حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، سَمِعَ عَبْدَ الْعَزِيزِ بْنَ عَبْدِ الصَّمَدِ، حَدَّثَنَا مَنْصُورٌ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ ـ رضى الله عنه أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى بِهِمْ صَلاَةَ الظُّهْرِ، فَزَادَ أَوْ نَقَصَ مِنْهَا ـ قَالَ مَنْصُورٌ لاَ أَدْرِي إِبْرَاهِيمُ وَهِمَ أَمْ عَلْقَمَةُ ـ قَالَ قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَقَصُرَتِ الصَّلاَةُ أَمْ نَسِيتَ قَالَ ‏"‏ وَمَا ذَاكَ ‏"‏‏.‏ قَالُوا صَلَّيْتَ كَذَا وَكَذَا‏.‏ قَالَ فَسَجَدَ بِهِمْ سَجْدَتَيْنِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ هَاتَانِ السَّجْدَتَانِ لِمَنْ لاَ يَدْرِي، زَادَ فِي صَلاَتِهِ أَمْ نَقَصَ، فَيَتَحَرَّى الصَّوَابَ، فَيُتِمُّ مَا بَقِيَ، ثُمَّ يَسْجُدُ سَجْدَتَيْنِ ‏"‏‏.‏

Ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилди): Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга пешин намозини ўқиди, унда (ракъат) қўшди ёки камайтирди (Мансур: "Билмадим, Иброҳим адашдими ёки Алқама"). Айтилди: "Эй Расулуллаҳ, намоз қисқарди (камайтирилди)ми ёки унутдингми?" Деди: "У нима?" Улар: "Сен шунча-шунча ўқидинг" дедилар. У уларга икки сажда қилди, кейин: "Бу икки сажда — намозида (ракъат) қўшдими ёки камайтирдими билмаган киши учундир: у тўғрисини излаб, қолганини тўлиқ қилсин, кейин икки сажда қилсин" деди.