وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ، عَامِرِ بْنِ رَبِيعَةَ أَنَّ عُمَرَ، خَرَجَ إِلَى الشَّامِ فَلَمَّا جَاءَ سَرْغَ بَلَغَهُ أَنَّ الْوَبَاءَ قَدْ وَقَعَ بِالشَّامِ . فَأَخْبَرَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا سَمِعْتُمْ بِهِ بِأَرْضٍ فَلاَ تَقْدَمُوا عَلَيْهِ . وَإِذَا وَقَعَ بِأَرْضٍ وَأَنْتُمْ بِهَا فَلاَ تَخْرُجُوا فِرَارًا مِنْهُ " . فَرَجَعَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ مِنْ سَرْغَ . وَعَنِ ابْنِ شِهَابٍ عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ أَنَّ عُمَرَ إِنَّمَا انْصَرَفَ بِالنَّاسِ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ .
Ва бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилиб деди: Моликка ўқиб бердим, у Ибн Шиҳобдан, у Абдуллаҳ ибн Омир ибн Рабиъадан ривоят қилдики, Умар Шомга чиқди. Сарғга келганида, вабонинг Шомга тушгани унга етиб келди. Шунда Абдураҳмон ибн Авф унга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай деганини хабар қилди: «Қачон уни бирор ерда эшитсангиз, унга кирманглар. Ва қачон у сизлар бўлган ерда пайдо бўлса, ундан қочиб чиқиб кетманглар.» Шунда Умар ибн Хаттоб Сарғдан қайтди. Ва Ибн Шиҳобдан, у Солим ибн Абдуллаҳдан: Умар халқни Абдураҳмон ибн Авфнинг ҳадиси сабабли қайтарганини (ривоят қилди).
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، وَأَبِي النَّضْرِ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يَسْأَلُ، أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ مَاذَا سَمِعْتَ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الطَّاعُونِ فَقَالَ أُسَامَةُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الطَّاعُونُ رِجْزٌ أَوْ عَذَابٌ أُرْسِلَ عَلَى بَنِي إِسْرَائِيلَ أَوْ عَلَى مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ فَإِذَا سَمِعْتُمْ بِهِ بِأَرْضٍ فَلاَ تَقْدَمُوا عَلَيْهِ وَإِذَا وَقَعَ بِأَرْضٍ وَأَنْتُمْ بِهَا فَلاَ تَخْرُجُوا فِرَارًا مِنْهُ " . وَقَالَ أَبُو النَّضْرِ " لاَ يُخْرِجُكُمْ إِلاَّ فِرَارٌ مِنْهُ " .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди. У деди: Моликка ўқиб эшиттирдим, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан ва Умар ибн Убайдуллаҳнинг озоди Абун-Назрдан, улар Омир ибн Саъд ибн Абу Ваққосдан, у отасидан ривоят қилдики, у (отаси) Усома ибн Зайддан «Тоун (вабо) ҳақида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан нима эшитдинг?» деб сўраётганини эшитди. Усома деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Тоун — Бани Исроилга ёки сизлардан олдингиларга юборилган азоб ёхуд жазодир. Қачон уни бирор ерда эшитсангиз, у ерга борманг. Қачон у бирор ерда пайдо бўлса ва сизлар ўша ерда бўлсангизлар, ундан қочиб чиқманг» дедилар. Абун-Назр эса: «Сизларни фақат ундан қочишгина чиқармасин» деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ بْنِ قَعْنَبٍ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالاَ أَخْبَرَنَا الْمُغِيرَةُ، - وَنَسَبَهُ ابْنُ قَعْنَبٍ فَقَالَ ابْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقُرَشِيُّ - عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدِ، بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الطَّاعُونُ آيَةُ الرِّجْزِ ابْتَلَى اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ بِهِ نَاسًا مِنْ عِبَادِهِ فَإِذَا سَمِعْتُمْ بِهِ فَلاَ تَدْخُلُوا عَلَيْهِ وَإِذَا وَقَعَ بِأَرْضٍ وَأَنْتُمْ بِهَا فَلاَ تَفِرُّوا مِنْهُ " . هَذَا حَدِيثُ الْقَعْنَبِيِّ وَقُتَيْبَةَ نَحْوَهُ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ибн Қаънаб ва Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, улар: бизга ал-Муғийра — Ибн Қаънаб унинг насабини келтириб, ал-Муғийра ибн Абдурраҳмон ал-Қураший деди — хабар берди, дейишди, у Абун-Назрдан, у Омир ибн Саъд ибн Абу Ваққосдан, у Усома ибн Зайддан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Тоун — азоб аломатидир, Аллаҳ азиз ва улуғ у билан бандаларидан баъзи кишиларни синади. Қачон уни эшитсангиз, у (бор) жойга кирманг. Қачон у бирор ерда пайдо бўлса ва сизлар ўша ерда бўлсангизлар, ундан қочманг» дедилар. Бу ал-Қаънабийнинг ҳадисидир, Қутайбанинг ҳадиси ҳам шунга ўхшашдир.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أُسَامَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ هَذَا الطَّاعُونَ رِجْزٌ سُلِّطَ عَلَى مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ أَوْ عَلَى بَنِي إِسْرَائِيلَ فَإِذَا كَانَ بِأَرْضٍ فَلاَ تَخْرُجُوا مِنْهَا فِرَارًا مِنْهُ وَإِذَا كَانَ بِأَرْضٍ فَلاَ تَدْخُلُوهَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Омир ибн Саъддан, у Усомадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта, бу тоун — сизлардан олдингиларга ёки Бани Исроилга юборилган азобдир. Қачон у бирор ерда бўлса, ундан қочиб у ердан чиқманг. Қачон у бирор ерда бўлса, у ерга кирманг» дедилар.
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو، بْنُ دِينَارٍ أَنَّ عَامِرَ بْنَ سَعْدٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ رَجُلاً سَأَلَ سَعْدَ بْنَ أَبِي وَقَّاصٍ عَنِ الطَّاعُونِ، فَقَالَ أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ أَنَا أُخْبِرُكَ عَنْهُ، قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هُوَ عَذَابٌ أَوْ رِجْزٌ أَرْسَلَهُ اللَّهُ عَلَى طَائِفَةٍ مِنْ بَنِي إِسْرَائِيلَ أَوْ نَاسٍ كَانُوا قَبْلَكُمْ فَإِذَا سَمِعْتُمْ بِهِ بِأَرْضٍ فَلاَ تَدْخُلُوهَا عَلَيْهِ وَإِذَا دَخَلَهَا عَلَيْكُمْ فَلاَ تَخْرُجُوا مِنْهَا فِرَارًا " .
Менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бакр ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, менга Амр ибн Дийнор хабар бердики, унга Омир ибн Саъд хабар бердики, бир киши Саъд ибн Абу Ваққосдан тоун (вабо) ҳақида сўради. Шунда Усома ибн Зайд деди: «Мен сенга у ҳақида хабар бераман.» Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «У азоб ёки рижз (қийноқ) бўлиб, Аллаҳ уни Баний Исроилдан бир гуруҳга ёки сизлардан олдин ўтган кишиларга юборгандир. Бас, қачон уни бирор ерда эшитсангиз, унга (ўша ерга) кирманглар. Ва қачон у сизлар бўлган ерга тушса, ундан қочиб чиқиб кетманглар.»
وَحَدَّثَنَا أَبُو الرَّبِيعِ، سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، وَهُوَ ابْنُ زَيْدٍ ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، كِلاَهُمَا عَنْ عَمْرِو بْنِ، دِينَارٍ بِإِسْنَادِ ابْنِ جُرَيْجٍ نَحْوَ حَدِيثِهِ .
Бизга Абу Рабиъ Сулаймон ибн Довуд ва Қутайба ибн Саъийд ривоят қилиб, иккови деди: бизга Ҳаммод, яъни ибн Зайд ривоят қилди. (ҳ) Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, иккови Амр ибн Дийнордан, Ибн Журайжнинг исноди билан унинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилдилар.
حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَحْمَدُ بْنُ عَمْرٍو وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي عَامِرُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " إِنَّ هَذَا الْوَجَعَ أَوِ السَّقَمَ رِجْزٌ عُذِّبَ بِهِ بَعْضُ الأُمَمِ قَبْلَكُمْ ثُمَّ بَقِيَ بَعْدُ بِالأَرْضِ فَيَذْهَبُ الْمَرَّةَ وَيَأْتِي الأُخْرَى فَمَنْ سَمِعَ بِهِ بِأَرْضٍ فَلاَ يَقْدَمَنَّ عَلَيْهِ وَمَنْ وَقَعَ بِأَرْضٍ وَهُوَ بِهَا فَلاَ يُخْرِجَنَّهُ الْفِرَارُ مِنْهُ " .
Менга Абу Тоҳир Аҳмад ибн Амр ва Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилиб, иккови деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар берди, менга Омир ибн Саъд Усома ибн Зайддан, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар бердики, у зот дедилар: «Албатта бу оғриқ ёки касаллик рижз (қийноқ) бўлиб, у билан сизлардан олдинги баъзи умматлар азобланган, сўнг у ер юзида қолди, бир гал кетади, бошқа гал келади. Бас, ким уни бирор ерда эшитса, унга асло кирмасин, ким эса бирор ерда бўлиб, у ўша ерда пайдо бўлса, ундан қочиш уни (ўша ердан) чиқариб юбормасин.»
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، - يَعْنِي ابْنَ زِيَادٍ - حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِإِسْنَادِ يُونُسَ نَحْوَ حَدِيثِهِ .
Ва бизга буни Абу Комил ал-Жаҳдарий ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид, яъни ибн Зиёд ривоят қилди, бизга Маъмар Зуҳрийдан, Юнуснинг исноди билан унинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ حَبِيبٍ، قَالَ كُنَّا بِالْمَدِينَةِ فَبَلَغَنِي أَنَّ الطَّاعُونَ قَدْ وَقَعَ بِالْكُوفَةِ فَقَالَ لِي عَطَاءُ بْنُ يَسَارٍ وَغَيْرُهُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا كُنْتَ بِأَرْضٍ فَوَقَعَ بِهَا فَلاَ تَخْرُجْ مِنْهَا وَإِذَا بَلَغَكَ أَنَّهُ بِأَرْضٍ فَلاَ تَدْخُلْهَا " . قَالَ قُلْتُ عَمَّنْ قَالُوا عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ يُحَدِّثُ بِهِ . قَالَ فَأَتَيْتُهُ فَقَالُوا غَائِبٌ - قَالَ - فَلَقِيتُ أَخَاهُ إِبْرَاهِيمَ بْنَ سَعْدٍ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ شَهِدْتُ أُسَامَةَ يُحَدِّثُ سَعْدًا قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ هَذَا الْوَجَعَ رِجْزٌ أَوْ عَذَابٌ أَوْ بَقِيَّةُ عَذَابٍ عُذِّبَ بِهِ أُنَاسٌ مِنْ قَبْلِكُمْ فَإِذَا كَانَ بِأَرْضٍ وَأَنْتُمْ بِهَا فَلاَ تَخْرُجُوا مِنْهَا وَإِذَا بَلَغَكُمْ أَنَّهُ بِأَرْضٍ فَلاَ تَدْخُلُوهَا " . قَالَ حَبِيبٌ فَقُلْتُ لإِبْرَاهِيمَ آنْتَ سَمِعْتَ أُسَامَةَ يُحَدِّثُ سَعْدًا وَهُوَ لاَ يُنْكِرُ قَالَ نَعَمْ .
Бизга Муҳаммад ибн Мусанно ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий Шуъбадан, у Ҳабибдан ривоят қилдики, у деди: «Биз Мадийнада эдик. Менга Тоунинг Куфада пайдо бўлгани хабари етди. Шунда менга Ато ибн Ясор ва бошқалар дедилар: Албатта Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: ‹Қачон бирор ерда бўлсанг ва у ўша ерда пайдо бўлса, ундан чиқиб кетма, қачон унинг бирор ерда экани сенга етиб келса, унга кирма.› Мен дедим: Буни кимдан? Улар дедилар: Омир ибн Саъд буни ривоят қилади. Бас мен унга келдим, шунда улар: ғойиб, дедилар. Сўнг мен унинг акаси Иброҳим ибн Саъдни учратиб, ундан сўрадим. У деди: Мен Усоманинг Саъдга айтаётганини гувоҳ бўлдим, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганини эшитдим: ‹Албатта бу оғриқ рижз ёки азоб ёки сизлардан олдинги кишилар у билан азобланган азобнинг қолдиғидир. Бас, қачон у бирор ерда бўлса ва сизлар ўша ерда бўлсангиз, ундан чиқиб кетманглар, қачон унинг бирор ерда экани сизларга етиб келса, унга кирманглар.›» Ҳабиб деди: «Мен Иброҳимга: Усоманинг Саъдга айтаётганини сен эшитдингми, у эса буни инкор қилмадими? — дедим. У: Ҳа, — деди.»
وَحَدَّثَنَاهُ عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ لَمْ يَذْكُرْ قِصَّةَ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ فِي أَوَّلِ الْحَدِيثِ .
Ва бизга буни Убайдуллаҳ ибн Муъоз ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба шу иснод билан ривоят қилди, фақат у ҳадиснинг бошида Ато ибн Ясор қиссасини зикр қилмади.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ حَبِيبٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، بْنِ سَعْدٍ عَنْ سَعْدِ بْنِ مَالِكٍ، وَخُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ، وَأُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، قَالُوا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَى حَدِيثِ شُعْبَةَ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ Суфёндан, у Ҳабибдан, у Иброҳим ибн Саъддан, у Саъд ибн Молик, Хузайма ибн Собит ва Усома ибн Зайддан ривоят қилдики, улар дедилар: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар — Шуъбанинг ҳадиси маъносида.
وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، كِلاَهُمَا عَنْ جَرِيرٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ حَبِيبٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، قَالَ كَانَ أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ وَسَعْدٌ جَالِسَيْنِ يَتَحَدَّثَانِ فَقَالاَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِ حَدِيثِهِمْ .
Ва бизга Усмон ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, иккови Жарийрдан, у Аъмашдан, у Ҳабибдан, у Иброҳим ибн Саъд ибн Абу Ваққосдан ривоят қилдики, у деди: «Усома ибн Зайд ва Саъд ўтирган ҳолда суҳбатлашаётган эдилар. Шунда улар иккови: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар, деб — уларнинг ҳадисига ўхшаш айтдилар.»
وَحَدَّثَنِيهِ وَهْبُ بْنُ بَقِيَّةَ، أَخْبَرَنَا خَالِدٌ، - يَعْنِي الطَّحَّانَ - عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنْ حَبِيبِ، بْنِ أَبِي ثَابِتٍ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . بِنَحْوِ حَدِيثِهِمْ .
Ва бизга буни Ваҳб ибн Бақийя ривоят қилди, бизга Холид, яъни ат-Таҳҳон Шайбонийдан хабар берди, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Иброҳим ибн Саъд ибн Моликдан, у отасидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан — уларнинг ҳадисига ўхшаш ривоят қилди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَبْدِ، الْحَمِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زَيْدِ بْنِ الْخَطَّابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ نَوْفَلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، خَرَجَ إِلَى الشَّامِ حَتَّى إِذَا كَانَ بِسَرْغَ لَقِيَهُ أَهْلُ الأَجْنَادِ أَبُو عُبَيْدَةَ بْنُ الْجَرَّاحِ وَأَصْحَابُهُ فَأَخْبَرُوهُ أَنَّ الْوَبَاءَ قَدْ وَقَعَ بِالشَّامِ . قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَقَالَ عُمَرُ ادْعُ لِيَ الْمُهَاجِرِينَ الأَوَّلِينَ . فَدَعَوْتُهُمْ فَاسْتَشَارَهُمْ وَأَخْبَرَهُمْ أَنَّ الْوَبَاءَ قَدْ وَقَعَ بِالشَّامِ فَاخْتَلَفُوا فَقَالَ بَعْضُهُمْ قَدْ خَرَجْتَ لأَمْرٍ وَلاَ نَرَى أَنْ تَرْجِعَ عَنْهُ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ مَعَكَ بَقِيَّةُ النَّاسِ وَأَصْحَابُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلاَ نَرَى أَنْ تُقْدِمَهُمْ عَلَى هَذَا الْوَبَاءِ . فَقَالَ ارْتَفِعُوا عَنِّي . ثُمَّ قَالَ ادْعُ لِيَ الأَنْصَارَ فَدَعَوْتُهُمْ لَهُ فَاسْتَشَارَهُمْ فَسَلَكُوا سَبِيلَ الْمُهَاجِرِينَ وَاخْتَلَفُوا كَاخْتِلاَفِهِمْ . فَقَالَ ارْتَفِعُوا عَنِّي . ثُمَّ قَالَ ادْعُ لِي مَنْ كَانَ هَا هُنَا مِنْ مَشْيَخَةِ قُرَيْشٍ مِنْ مُهَاجِرَةِ الْفَتْحِ . فَدَعَوْتُهُمْ فَلَمْ يَخْتَلِفْ عَلَيْهِ رَجُلاَنِ فَقَالُوا نَرَى أَنْ تَرْجِعَ بِالنَّاسِ وَلاَ تُقْدِمْهُمْ عَلَى هَذَا الْوَبَاءِ . فَنَادَى عُمَرُ فِي النَّاسِ إِنِّي مُصْبِحٌ عَلَى ظَهْرٍ فَأَصْبِحُوا عَلَيْهِ . فَقَالَ أَبُو عُبَيْدَةَ بْنُ الْجَرَّاحِ أَفِرَارًا مِنْ قَدَرِ اللَّهِ فَقَالَ عُمَرُ لَوْ غَيْرُكَ قَالَهَا يَا أَبَا عُبَيْدَةَ - وَكَانَ عُمَرُ يَكْرَهُ خِلاَفَهُ - نَعَمْ نَفِرُّ مِنْ قَدَرِ اللَّهِ إِلَى قَدَرِ اللَّهِ أَرَأَيْتَ لَوْ كَانَتْ لَكَ إِبِلٌ فَهَبَطْتَ وَادِيًا لَهُ عِدْوَتَانِ إِحْدَاهُمَا خَصْبَةٌ وَالأُخْرَى جَدْبَةٌ أَلَيْسَ إِنْ رَعَيْتَ الْخَصْبَةَ رَعَيْتَهَا بِقَدَرِ اللَّهِ وَإِنْ رَعَيْتَ الْجَدْبَةَ رَعَيْتَهَا بِقَدَرِ اللَّهِ قَالَ فَجَاءَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ وَكَانَ مُتَغَيِّبًا فِي بَعْضِ حَاجَتِهِ فَقَالَ إِنَّ عِنْدِي مِنْ هَذَا عِلْمًا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِذَا سَمِعْتُمْ بِهِ بِأَرْضٍ فَلاَ تَقْدَمُوا عَلَيْهِ وَإِذَا وَقَعَ بِأَرْضٍ وَأَنْتُمْ بِهَا فَلاَ تَخْرُجُوا فِرَارًا مِنْهُ " . قَالَ فَحَمِدَ اللَّهَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ ثُمَّ انْصَرَفَ .
Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий ривоят қилиб деди: Моликка ўқиб бердим, у Ибн Шиҳобдан, у Абдулҳамид ибн Абдураҳмон ибн Зайд ибн Хаттобдан, у Абдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Ҳорис ибн Навфалдан, у Абдуллаҳ ибн Аббосдан ривоят қилдики, Умар ибн Хаттоб Шомга чиқди. Сарғ деган ерга етганида, қўшин сардорлари — Абу Убайда ибн Жарроҳ ва унинг шериклари уни кутиб олдилар ва унга вабонинг Шомга тушганини хабар қилдилар. Ибн Аббос деди: Шунда Умар: «Менга аввалги муҳожирларни чақир», — деди. Мен уларни чақирдим. У улар билан маслаҳатлашди ва вабонинг Шомга тушганини хабар қилди. Улар ихтилоф қилдилар. Баъзилари: «Сен бир иш учун чиқдинг, ундан қайтишингни тўғри деб билмаймиз», — деди. Баъзилари эса: «Сенинг ёнингда қолган кишилар ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобалари бор, уларни бу вабога рўбарў қилишингни тўғри деб билмаймиз», — деди. Шунда у: «Мендан кўтарилинглар (кетинглар)», — деди. Сўнг: «Менга Ансорларни чақир», — деди. Мен уларни унга чақирдим. У улар билан маслаҳатлашди. Улар муҳожирларнинг йўлини тутдилар ва уларнинг ихтилофига ўхшаш ихтилоф қилдилар. У: «Мендан кўтарилинглар», — деди. Сўнг: «Менга шу ердаги Қурайш оқсоқолларидан, фатҳ муҳожирларидан бўлганларни чақир», — деди. Мен уларни чақирдим. Улардан икки киши ҳам ихтилоф қилмади. Улар: «Биз халқни қайтаришингни ва уларни бу вабога рўбарў қилмаслигингни тўғри деб биламиз», — дедилар. Шунда Умар халқ ичида нидо қилиб: «Албатта мен эртага улов устида (йўлга тушувчи)ман, сизлар ҳам унда (уловда) тонглатинглар», — деди. Шунда Абу Убайда ибн Жарроҳ: «Аллаҳнинг қадаридан қочишми?» — деди. Умар: «Буни сендан бошқа киши айтганида эди, эй Абу Убайда» — деди (Умар унинг хилоф қилишини ёқтирмас эди). «Ҳа, биз Аллаҳнинг қадаридан Аллаҳнинг қадарига қочамиз. Айт-чи, агар сенинг туяларинг бўлиб, икки ён-бағри бўлган водийга тушсанг, уларнинг бири серҳосил, бошқаси қурғоқчил бўлса, серҳосилини боқсанг, уни Аллаҳнинг қадари билан боққанинг эмасми, қурғоқчилини боқсанг ҳам уни Аллаҳнинг қадари билан боққанинг эмасми?» — деди. У деди: Шунда Абдураҳмон ибн Авф келди — у ўзининг баъзи ҳожати учун ғойиб бўлган эди — ва: «Албатта менинг ҳузуримда бу ҳақида бир илм бор. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганини эшитганман: ‹Қачон уни бирор ерда эшитсангиз, унга кирманглар, қачон у сизлар бўлган ерда пайдо бўлса, ундан қочиб чиқиб кетманглар.›» У деди: Шунда Умар ибн Хаттоб Аллаҳга ҳамд айтиб, сўнг қайтиб кетди.
وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ ابْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . نَحْوَ حَدِيثِ مَالِكٍ وَزَادَ فِي حَدِيثِ مَعْمَرٍ قَالَ وَقَالَ لَهُ أَيْضًا أَرَأَيْتَ أَنَّهُ لَوْ رَعَى الْجَدْبَةَ وَتَرَكَ الْخَصْبَةَ أَكُنْتَ مُعَجِّزَهُ قَالَ نَعَمْ . قَالَ فَسِرْ إِذًا . قَالَ فَسَارَ حَتَّى أَتَى الْمَدِينَةَ فَقَالَ هَذَا الْمَحِلُّ . أَوْ قَالَ هَذَا الْمَنْزِلُ إِنْ شَاءَ اللَّهُ .
Ва бизга Ишоқ ибн Иброҳим, Муҳаммад ибн Рофиъ ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди. Ибн Рофиъ: бизга ривоят қилди, деди, қолган иккови эса: бизга Абдураззоқ хабар берди, деди, бизга Маъмар шу иснод билан хабар берди — Моликнинг ҳадисига ўхшаш. Ва Маъмарнинг ҳадисида зиёда қилди: У деди: «Ва унга яна шундай деди: Айт-чи, агар у қурғоқчилни боқиб, серҳосилни тарк қилса, сен уни ожиз санаганмидсен? У: Ҳа, — деди. У: Бас, ундай бўлса юр, — деди. У деди: Шунда у Мадийнага етиб келгунча юрди, сўнг: Бу жой, — деди. Ёки: Бу манзил, иншоаллаҳ, — деди.»
وَحَدَّثَنِيهِ أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ إِنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ الْحَارِثِ حَدَّثَهُ . وَلَمْ يَقُلْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ .
Ва бизга буни Абу Тоҳир ва Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилиб, иккови деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус Ибн Шиҳобдан шу иснод билан хабар берди, фақат у: «Албатта Абдуллаҳ ибн Ҳорис унга ривоят қилди», — деди ва: «Абдуллаҳ ибн Абдуллаҳ», — демади.