أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، عَنْ جَرِيرٍ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلاَ نُرَى إِلاَّ الْحَجَّ فَلَمَّا قَدِمْنَا مَكَّةَ طُفْنَا بِالْبَيْتِ أَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَنْ لَمْ يَكُنْ سَاقَ الْهَدْىَ أَنْ يَحِلَّ فَحَلَّ مَنْ لَمْ يَكُنْ سَاقَ الْهَدْىَ وَنِسَاؤُهُ لَمْ يَسُقْنَ فَأَحْلَلْنَ . قَالَتْ عَائِشَةُ فَحِضْتُ فَلَمْ أَطُفْ بِالْبَيْتِ فَلَمَّا كَانَتْ لَيْلَةُ الْحَصْبَةِ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ يَرْجِعُ النَّاسُ بِعُمْرَةٍ وَحَجَّةٍ وَأَرْجِعُ أَنَا بِحَجَّةٍ . قَالَ " أَوَمَا كُنْتِ طُفْتِ لَيَالِيَ قَدِمْنَا مَكَّةَ " . قُلْتُ لاَ . قَالَ " فَاذْهَبِي مَعَ أَخِيكِ إِلَى التَّنْعِيمِ فَأَهِلِّي بِعُمْرَةٍ ثُمَّ مَوْعِدُكِ مَكَانُ كَذَا وَكَذَا " .
Менга Муҳаммад ибн Қудома, Жарирдан, у Мансурдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга, фақат ҳажни кўзлаб чиқдик. Маккага келганимизда Байтни тавоф қилдик. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қурбонлик ҳайдаб келмаганларга эҳромдан чиқишни буюрдилар. Шунда қурбонлик ҳайдаб келмаганлар эҳромдан чиқдилар, аёллари ҳам қурбонлик ҳайдаб келмаган эдилар, улар ҳам эҳромдан чиқдилар.» Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: «Мен ҳайз кўрдим, шу сабабли Байтни тавоф қила олмадим. Ҳасба кечаси бўлганда мен: «Эй Расулуллаҳ, одамлар умра ва ҳаж билан қайтмоқдалар, мен эса фақат ҳаж билан қайтаман,» дедим. У зот: «Маккага келган кечаларимизда тавоф қилмаганмидинг?» дедилар. Мен: «Йўқ,» дедим. У зот: «Ундай бўлса, аканг билан Танъимга бориб, умрага эҳром боғла, сўнг (учрашиш) жойинг фалон-фалон ер бўлади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ يَحْيَى، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ نُرَى إِلاَّ أَنَّهُ الْحَجُّ فَلَمَّا دَنَوْنَا مِنْ مَكَّةَ أَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْىٌ أَنْ يُقِيمَ عَلَى إِحْرَامِهِ وَمَنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ هَدْىٌ أَنْ يَحِلَّ .
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё, Яҳёдан, у Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди. У деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга, фақат ҳаж деб (бошқа нарсани кўзламай) чиқдик. Маккага яқинлашганимизда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўзи билан қурбонлик олиб келганларга эҳромида туришни, ўзи билан қурбонлик олиб келмаганларга эса эҳромдан чиқишни буюрдилар.»
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ أَهْلَلْنَا أَصْحَابَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِالْحَجِّ خَالِصًا لَيْسَ مَعَهُ غَيْرُهُ خَالِصًا وَحْدَهُ فَقَدِمْنَا مَكَّةَ صَبِيحَةَ رَابِعَةٍ مَضَتْ مِنْ ذِي الْحِجَّةِ فَأَمَرَنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَحِلُّوا وَاجْعَلُوهَا عُمْرَةً " . فَبَلَغَهُ عَنَّا أَنَّا نَقُولُ لَمَّا لَمْ يَكُنْ بَيْنَنَا وَبَيْنَ عَرَفَةَ إِلاَّ خَمْسٌ أَمَرَنَا أَنْ نَحِلَّ فَنَرُوحَ إِلَى مِنًى وَمَذَاكِيرُنَا تَقْطُرُ مِنَ الْمَنِيِّ فَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَخَطَبَنَا فَقَالَ " قَدْ بَلَغَنِي الَّذِي قُلْتُمْ وَإِنِّي لأَبَرُّكُمْ وَأَتْقَاكُمْ وَلَوْلاَ الْهَدْىُ لَحَلَلْتُ وَلَوِ اسْتَقْبَلْتُ مِنْ أَمْرِي مَا اسْتَدْبَرْتُ مَا أَهْدَيْتُ " . قَالَ وَقَدِمَ عَلِيٌّ مِنَ الْيَمَنِ فَقَالَ " بِمَا أَهْلَلْتَ " . قَالَ بِمَا أَهَلَّ بِهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم . قَالَ " فَأَهْدِ وَامْكُثْ حَرَامًا كَمَا أَنْتَ " . قَالَ وَقَالَ سُرَاقَةُ بْنُ مَالِكِ بْنِ جُعْشُمٍ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ عُمْرَتَنَا هَذِهِ لِعَامِنَا هَذَا أَوْ لِلأَبَدِ قَالَ " هِيَ لِلأَبَدِ " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга ибн Улайя, ибн Журайждан ривоят қилди, у деди: менга Ато, Жобир (розияллаҳу анҳу)дан хабар берди. У деди: «Биз, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашоблари, фақат ҳажни — бошқа ҳеч нарса қўшилмаган, ёлғиз ҳажни кўзлаб эҳром боғладик. Маккага Зул-ҳижжадан тўрт кун ўтган куннинг эрталабида келиб тушдик. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга буюриб: «Эҳромдан чиқинг ва уни умра қилинг,» дедилар. Сўнг у зотга биздан: «Биз билан Арафа орасида беш кунгина қолган бўлса-ю, у бизга эҳромдан чиқишни буюриб, Минога закарларимиздан маний томиб турган ҳолда боришимизни (хоҳлайдими)?» деб айтаётганимиз етиб борди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўринларидан туриб, бизга хутба қилдилар ва: «Сизларнинг айтган гапларингиз менга етиб келди. Албатта мен сизларнинг энг яхшингиз ва энг тақводорингизман. Агар қурбонлик (менинг қошимда) бўлмаганида, мен ҳам эҳромдан чиқардим. Ишимнинг ҳозир билганимни аввал билганимда эди, қурбонлик (ҳайдаб) олиб келмас эдим,» дедилар.» (Жобир) деди: «Алий (розияллаҳу анҳу) Ямандан келган эди, (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам унга): «Нима (деб) эҳром боғладинг?» дедилар. У: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нима деб эҳром боғлаган бўлсалар, шу билан,» деди. У зот: «Ундай бўлса, қурбонлик қил ва шу ҳолатингда эҳромда туравер,» дедилар.» (Жобир) деди: «Суроқа ибн Молик ибн Жуъшум: «Эй Расулуллаҳ, бу умрамиз шу йилимиз учунми ёки абадийми, айтинг-чи?» деди. У зот: «У абадийдир,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ سُرَاقَةَ بْنِ مَالِكِ بْنِ جُعْشُمٍ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ عُمْرَتَنَا هَذِهِ لِعَامِنَا أَمْ لأَبَدٍ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " هِيَ لأَبَدٍ " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Абдулмаликдан, у Товусдан, у Суроқа ибн Молик ибн Жуъшумдан (ривоят қилдики), у: «Эй Расулуллаҳ, бу умрамиз шу йилимиз учунми ёки абадийми, айтинг-чи?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «У абадийдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ عَبْدَةَ، عَنِ ابْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَطَاءٍ، قَالَ قَالَ سُرَاقَةُ تَمَتَّعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَتَمَتَّعْنَا مَعَهُ فَقُلْنَا أَلَنَا خَاصَّةً أَمْ لأَبَدٍ قَالَ " بَلْ لأَبَدٍ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, у Абдадан, у Ибн Абу Аробадан, у Молик ибн Динордан, у Атодан (ривоят қилди). У деди: Суроқа деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таматтуъ (ҳаж билан умрани бирга) қилдилар ва биз ҳам У билан таматтуъ қилдик. Шунда биз: «Бу фақат бизгагина хосми ёки абадийми?» дедик. У: «Йўқ, балки абадийдир,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - وَهُوَ الدَّرَاوَرْدِيُّ - عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنِ الْحَارِثِ بْنِ بِلاَلٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَفَسْخُ الْحَجِّ لَنَا خَاصَّةً أَمْ لِلنَّاسِ عَامَّةً قَالَ " بَلْ لَنَا خَاصَّةً " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдулазиз — у ад-Даровардийдир — Робиа ибн Абу Абдурраҳмондан, у ал-Ҳорис ибн Билолдан, у отасидан хабар берди. У деди: Мен: «Ё Расулуллаҳ! Ҳажни (умрага) фасх қилиш фақат бизгагина хосми ёки барча одамлар учун умумийми?» дедим. У: «Балки фақат бизга хосдир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ يَزِيدَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَعْمَشِ، وَعَيَّاشٍ الْعَامِرِيِّ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، فِي مُتْعَةِ الْحَجِّ قَالَ كَانَتْ لَنَا رُخْصَةً .
Бизга Амр ибн Язид Абдурраҳмондан хабар берди, у деди: бизга Суфён ал-Аъмаш ва Айёш ал-Омирийдан, улар Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан, у Абу Зардан ҳаж мутъаси (таматтуъ) ҳақида ривоят қилди. У деди: «У биз учун рухсат эди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ عَبْدَ الْوَارِثِ بْنَ أَبِي حَنِيفَةَ، قَالَ سَمِعْتُ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيَّ، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ فِي مُتْعَةِ الْحَجِّ لَيْسَتْ لَكُمْ وَلَسْتُمْ مِنْهَا فِي شَىْءٍ إِنَّمَا كَانَتْ رُخْصَةً لَنَا أَصْحَابَ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, улар дедилар: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: мен Абдулворис ибн Абу Ҳанифадан эшитдим, у деди: мен Иброҳим ат-Таймийдан эшитдим, у отасидан, у Абу Зардан ривоят қилиб айтдики, у ҳаж мутъаси ҳақида деди: «У сизлар учун эмас, сизлар ундан ҳеч нарсада насибадор эмассизлар. У фақат биз — Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари учунгина рухсат эди.»
أَخْبَرَنَا بِشْرُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا غُنْدَرٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ كَانَتِ الْمُتْعَةُ رُخْصَةً لَنَا .
Бизга Бишр ибн Холид хабар берди, у деди: бизга Ғундар Шуъбадан, у Сулаймондан, у Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан, у Абу Зардан хабар берди. У деди: «Мутъа биз учун рухсат эди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُفَضَّلُ بْنُ مُهَلْهَلٍ، عَنْ بَيَانٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ إِبْرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ وَإِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ فَقُلْتُ لَقَدْ هَمَمْتُ أَنْ أَجْمَعَ الْعَامَ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ . فَقَالَ إِبْرَاهِيمُ لَوْ كَانَ أَبُوكَ لَمْ يَهُمَّ بِذَلِكَ . قَالَ وَقَالَ إِبْرَاهِيمُ التَّيْمِيُّ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي ذَرٍّ قَالَ إِنَّمَا كَانَتِ الْمُتْعَةُ لَنَا خَاصَّةً .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Муфаззал ибн Муҳалҳал Баёндан, у Абдурраҳмон ибн Абуш-Шаъсодан ривоят қилди. У деди: Мен Иброҳим ан-Нахаъий ва Иброҳим ат-Таймий билан бирга эдим. Шунда мен: «Мен бу йил ҳаж ва умрани бирга жамламоқчи бўлдим,» дедим. Иброҳим эса: «Агар отанг (тирик) бўлса эди, буни қилмоқчи бўлмас эди,» деди. У деди: Иброҳим ат-Таймий отасидан, у Абу Зардан ривоят қилиб деди: «Мутъа фақат бизгагина хос эди.»
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ وَاصِلِ بْنِ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ وُهَيْبِ بْنِ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانُوا يُرَوْنَ أَنَّ الْعُمْرَةَ، فِي أَشْهُرِ الْحَجِّ مِنْ أَفْجَرِ الْفُجُورِ فِي الأَرْضِ وَيَجْعَلُونَ الْمُحَرَّمَ صَفَرَ وَيَقُولُونَ إِذَا بَرَأَ الدَّبَرْ وَعَفَا الْوَبَرْ وَانْسَلَخَ صَفَرْ - أَوْ قَالَ دَخَلَ صَفَرْ - فَقَدْ حَلَّتِ الْعُمْرَةُ لِمَنِ اعْتَمَرْ فَقَدِمَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَأَصْحَابُهُ صَبِيحَةَ رَابِعَةٍ مُهِلِّينَ بِالْحَجِّ فَأَمَرَهُمْ أَنْ يَجْعَلُوهَا عُمْرَةً فَتَعَاظَمَ ذَلِكَ عِنْدَهُمْ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ الْحِلِّ قَالَ " الْحِلُّ كُلُّهُ " .
Бизга Абдул Аъло ибн Восил ибн Абдул Аъло хабар берди, у деди: бизга Абу Усома Вуҳайб ибн Холиддан ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Товус отасидан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: «Улар ҳаж ойларида умра қилишни ер юзидаги энг фосиқ иш деб ҳисоблар эдилар. Улар Муҳаррамни Сафар деб (атайдиган) қилар эдилар ва: «Туя яғирлари тузалса, жуни қайтиб ўсса, Сафар чиқса — ёки: Сафар кирса, деди — умра қилмоқчи бўлган киши учун умра ҳалол бўлди,» дер эдилар. Сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва саҳобалари ҳажга ниятланиб (талбия айтиб) тўртинчи (кун) эрталабида (Маккага) келдилар. У уларга буни умра қилишни буюрдилар. Бу эса уларга жуда оғир туюлди. Шунда улар: «Ё Расулуллаҳ! Қайси ҳалоллик (бўлади)?» дедилар. У: «Ҳалолликнинг барчаси,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُسْلِمٍ، - وَهُوَ الْقُرِّيُّ - قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ أَهَلَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْعُمْرَةِ وَأَهَلَّ أَصْحَابُهُ بِالْحَجِّ وَأَمَرَ مَنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ الْهَدْىُ أَنْ يَحِلَّ وَكَانَ فِيمَنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ الْهَدْىُ طَلْحَةُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ وَرَجُلٌ آخَرُ فَأَحَلاَّ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба Муслимдан — у ал-Қуррийдир — ривоят қилди. У деди: мен Ибн Аббосдан эшитдим, у шундай дер эди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) умрага, саҳобалари эса ҳажга ниятландилар (талбия айтдилар). У ёнида ҳадий (қурбонлик ҳайвони) бўлмаган кишига (иҳромдан) чиқишни буюрдилар. Ёнида ҳадий бўлмаганлар орасида Талҳа ибн Убайдуллаҳ ва яна бир киши бор эди. Бас, улар иккаласи (иҳромдан) чиқдилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " هَذِهِ عُمْرَةٌ اسْتَمْتَعْنَاهَا فَمَنْ لَمْ يَكُنْ عِنْدَهُ هَدْىٌ فَلْيَحِلَّ الْحِلَّ كُلَّهُ فَقَدْ دَخَلَتِ الْعُمْرَةُ فِي الْحَجِّ " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ал-Ҳакамдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди. У: «Бу — биз таматтуъ қилган умрадир. Кимнинг ёнида ҳадий бўлмаса, у тўлиқ (иҳромдан) чиқсин. Энди умра ҳаж (ойлари)га кирди,» дедилар.