أَخْبَرَنِي هِلاَلُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، - هُوَ ابْنُ أَبِي بَشِيرٍ - قَالَ حَدَّثَنِي عِكْرِمَةُ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أُمَيَّةَ، أَنَّهُ طَافَ بِالْبَيْتِ وَصَلَّى ثُمَّ لَفَّ رِدَاءً لَهُ مِنْ بُرْدٍ فَوَضَعَهُ تَحْتَ رَأْسِهِ فَنَامَ فَأَتَاهُ لِصٌّ فَاسْتَلَّهُ مِنْ تَحْتِ رَأْسِهِ فَأَخَذَهُ فَأَتَى بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ هَذَا سَرَقَ رِدَائِي . فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَسَرَقْتَ رِدَاءَ هَذَا " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " اذْهَبَا بِهِ فَاقْطَعَا يَدَهُ " . قَالَ صَفْوَانُ مَا كُنْتُ أُرِيدُ أَنْ تُقْطَعَ يَدُهُ فِي رِدَائِي . فَقَالَ لَهُ " فَلَوْ مَا قَبْلَ هَذَا " . خَالَفَهُ أَشْعَثُ بْنُ سَوَّارٍ .
Менга Ҳилол ибн ал-Алў хабар бериб, деди: бизга Ҳусайн ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ривоят қилди, у деди: бизга Абдулмалик — у ибн Абу Баширдир — ривоят қилди, у деди: менга Икрима ривоят қилди, у Сафвон ибн Умайядан (ривоят қилдики): у Байтни (Каъбани) тавоф қилиб, намоз ўқиди, сўнгра бурддан (қилинган) бир ридосини ўраб, уни бошининг остига қўйиб ухлади. Бир ўғри келиб, уни бошининг остидан суғуриб олди. (Сафвон) уни ушлаб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келтириб: «Бу менинг ридомни ўғирлади,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Сен бу кишининг ридосини ўғирладингми?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. (Набий): «Уни олиб боринглар ва қўлини кесинглар,» дедилар. Сафвон: «Менинг ридом учун унинг қўли кесилишини истамагандим,» деди. (Набий) унга: «Бундан олдин (айтсанг бўлмасмиди)?» дедилар. (Бу ривоятда) Ашъас ибн Саввор унга мухолафат қилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ هِشَامٍ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي خِيَرَةَ - قَالَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ، - يَعْنِي ابْنَ الْعَلاَءِ الْكُوفِيَّ - قَالَ حَدَّثَنَا أَشْعَثُ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ صَفْوَانُ نَائِمًا فِي الْمَسْجِدِ وَرِدَاؤُهُ تَحْتَهُ فَسُرِقَ فَقَامَ وَقَدْ ذَهَبَ الرَّجُلُ فَأَدْرَكَهُ فَأَخَذَهُ فَجَاءَ بِهِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ بِقَطْعِهِ قَالَ صَفْوَانُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا بَلَغَ رِدَائِي أَنْ يُقْطَعَ فِيهِ رَجُلٌ . قَالَ " هَلاَّ كَانَ هَذَا قَبْلَ أَنْ تَأْتِيَنَا بِهِ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَشْعَثُ ضَعِيفٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳишом — яъни ибн Абу Хияра — хабар бериб, деди: бизга ал-Фазл — яъни ибн ал-Алў ал-Куфий — ривоят қилди, у деди: бизга Ашъас ривоят қилди, у Икримадан, у ибн Аббосдан (ривоят қилиб), деди: «Сафвон масжидда ухлаб ётган эди, ридоси эса остида эди. У ўғирланди. У турди, ҳолбуки у киши (ўғри) кетиб қолган эди. (Сафвон) унга етиб олиб, уни ушлади ва уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келтирди. (Набий) унинг (қўлини) кесишга буюрдилар. Сафвон: «Ё Расулуллаҳ, менинг ридом унинг учун бир кишининг (қўли) кесиладиган даражага етмайди,» деди. (Набий): «Буни бизнинг олдимизга келтиришингдан олдин (қилсанг бўлмасмиди)?» дедилар.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Ашъас заифдир.
أَخْبَرَنِي أَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ حَكِيمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرٌو، عَنْ أَسْبَاطٍ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ أُخْتِ، صَفْوَانَ عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أُمَيَّةَ، قَالَ كُنْتُ نَائِمًا فِي الْمَسْجِدِ عَلَى خَمِيصَةٍ لِي ثَمَنُهَا ثَلاَثُونَ دِرْهَمًا فَجَاءَ رَجُلٌ فَاخْتَلَسَهَا مِنِّي فَأُخِذَ الرَّجُلُ فَأُتِيَ بِهِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ بِهِ لِيُقْطَعَ فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ أَتَقْطَعُهُ مِنْ أَجْلِ ثَلاَثِينَ دِرْهَمًا أَنَا أَبِيعُهُ وَأُنْسِئُهُ ثَمَنَهَا . قَالَ " فَهَلاَّ كَانَ هَذَا قَبْلَ أَنْ تَأْتِيَنِي بِهِ " .
Менга Аҳмад ибн Усмон ибн Ҳакийм хабар берди, у деди: бизга Амр ривоят қилди, Асботдан, у Симокдан, у Сафвоннинг жияни Ҳумайд ибн Ухтидан, у Сафвон ибн Умайядан (ривоят қилдики), у деди: «Мен масжидда ўзимнинг хамисамга (гулли тўнимга) — нархи ўттиз дирҳам эди — ўралиб ухлаб ётган эдим. Бир киши келиб уни мендан ўғирлаб қочди. Сўнг у киши тутилди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келтирилди. У (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг (қўлини) кесишга буюрдилар. Мен у зотнинг олдига келдим ва: «Уни ўттиз дирҳам учун кесасизми? Мен уни унга сотаман ва нархини кейинроқ тўлашга муҳлат бераман,» дедим. У: «Буни менга келтиришингдан олдин қилсанг бўлмасмиди?» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَسَدُ بْنُ مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا - وَذَكَرَ، - حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أُمَيَّةَ، أَنَّهُ سُرِقَتْ خَمِيصَتُهُ مِنْ تَحْتِ رَأْسِهِ وَهُوَ نَائِمٌ فِي مَسْجِدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخَذَ اللِّصَّ فَجَاءَ بِهِ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ بِقَطْعِهِ فَقَالَ صَفْوَانُ أَتَقْطَعُهُ قَالَ " فَهَلاَّ قَبْلَ أَنْ تَأْتِيَنِي بِهِ تَرَكْتَهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Абдурраҳим хабар берди, у деди: бизга Асад ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга ривоят қилди — ва у (рови) эслатди — Ҳаммод ибн Салама, Амр ибн Дийнордан, у Товусдан, у Сафвон ибн Умайядан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидида ухлаб ётганида бошининг остидан унинг хамисаси (гулли тўни) ўғирланди. У ўғрини тутиб, уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келтирди. У (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг (қўлини) кесишга буюрдилар. Сафвон: «Уни кесасизми?» деди. У: «Буни менга келтиришингдан олдин уни қўйиб юборсанг бўлмасмиди?» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ هَاشِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " تَعَافَوُا الْحُدُودَ قَبْلَ أَنْ تَأْتُونِي بِهِ فَمَا أَتَانِي مِنْ حَدٍّ فَقَدْ وَجَبَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳошим хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ривоят қилди, у деди: бизга ибн Журайж ривоят қилди, Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ҳадларни (жазога лойиқ ишларни) менга келтиришингиздан олдин ўзаро авф этинг (кечиринг). Менга қайси ҳад (иши) етиб келса, у (жазо) вожиб бўлади,» дедилар.»
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ جُرَيْجٍ، يُحَدِّثُ عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " تَعَافَوُا الْحُدُودَ فِيمَا بَيْنَكُمْ فَمَا بَلَغَنِي مِنْ حَدٍّ فَقَدْ وَجَبَ " .
ал-Ҳорис ибн Мискин — унга (ушбу ҳадис) қироат қилиниб, мен ҳам эшитиб турардим — ибн Ваҳбдан (ривоят қилди), у деди: мен ибн Журайждан эшитдим, у Амр ибн Шуайбдан ривоят қиларди, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳадларни (жазога лойиқ ишларни) ўзаро ораларингизда авф этинг (кечиринг). Менга қайси ҳад (иши) етиб келса, у (жазо) вожиб бўлади,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، رضى الله عنهما أَنَّ امْرَأَةً، مَخْزُومِيَّةً كَانَتْ تَسْتَعِيرُ الْمَتَاعَ فَتَجْحَدُهُ فَأَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِقَطْعِ يَدِهَا .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, Айюбдан, у Нофеъдан, у ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), махзумий бир аёл асбоб-анжом (нарса) қарз олиб, кейин уни инкор қилар эди. Шу сабабли Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг қўлини кесишга буюрдилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ أَنْبَأَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، رضى الله عنهما قَالَ كَانَتِ امْرَأَةٌ مَخْزُومِيَّةٌ تَسْتَعِيرُ مَتَاعًا عَلَى أَلْسِنَةِ جَارَاتِهَا وَتَجْحَدُهُ فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِقَطْعِ يَدِهَا .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, Айюбдан, у Нофеъдан, у ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Махзумий бир аёл ўз қўшниларининг тилидан (уларнинг номидан) асбоб-анжом (нарса) қарз олиб, кейин уни инкор қилар эди. Шу сабабли Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг қўлини кесишга буюрдилар.»
أَخْبَرَنَا عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي الْحَسَنُ بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ هَاشِمٍ الْجَنْبِيُّ أَبُو مَالِكٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، رضى الله عنهما أَنَّ امْرَأَةً، كَانَتْ تَسْتَعِيرُ الْحُلِيَّ لِلنَّاسِ ثُمَّ تُمْسِكُهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لِتَتُبْ هَذِهِ الْمَرْأَةُ إِلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ وَتَرُدَّ مَا تَأْخُذُ عَلَى الْقَوْمِ " . ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قُمْ يَا بِلاَلُ فَخُذْ بِيَدِهَا فَاقْطَعْهَا " .
Бизга Усмон ибн Абдуллаҳ хабар берди, у деди: менга ал-Ҳасан ибн Ҳаммод ривоят қилди, у деди: бизга Амр ибн Ҳошим ал-Жанбий Абу Молик ривоят қилди, Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Нофеъдан, у ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), бир аёл одамлардан зеб-зийнат (тақинчоқ) қарз олиб, кейин уни ушлаб қолар (қайтармас) эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу аёл Аллаҳга ва Унинг Расулига тавба қилсин ва олган нарсасини қавмга (эгаларига) қайтарсин,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тур, эй Билол, унинг қўлидан ушла ва уни кес,» дедилар.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْخَلِيلِ، عَنْ شُعَيْبِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ امْرَأَةً، كَانَتْ تَسْتَعِيرُ الْحُلِيَّ فِي زَمَانِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَعَارَتْ مِنْ ذَلِكَ حُلِيًّا فَجَمَعَتْهُ ثُمَّ أَمْسَكَتْهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لِتَتُبْ هَذِهِ الْمَرْأَةُ وَتُؤَدِّي مَا عِنْدَهَا " . مِرَارًا فَلَمْ تَفْعَلْ فَأَمَرَ بِهَا فَقُطِعَتْ .
Менга Муҳаммад ибн ал-Халийл хабар берди, Шуайб ибн Ишоқдан, у Убайдуллаҳдан, у Нофеъдан (ривоят қилдики), бир аёл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида зеб-зийнат (тақинчоқ) қарз олар эди. У шундан зеб-зийнат қарз олиб, уни тўплаб, кейин уни ушлаб қолди (қайтармади). Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бу аёл тавба қилсин ва ўзидаги нарсани топширсин (қайтарсин),» деб бир неча бор (айтдилар), бироқ у (қайтариб) қилмади. Шу сабабли у (зот) унинг ҳақида буйруқ бердилар ва унинг (қўли) кесилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْدَانَ بْنِ عِيسَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْقِلٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ امْرَأَةً، مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ سَرَقَتْ فَأُتِيَ بِهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَعَاذَتْ بِأُمِّ سَلَمَةَ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لَوْ كَانَتْ فَاطِمَةَ بِنْتَ مُحَمَّدٍ لَقَطَعْتُ يَدَهَا " . فَقُطِعَتْ يَدُهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Маъдон ибн Ийсо хабар берди, у деди: бизга ал-Ҳасан ибн Аъян ривоят қилди, у деди: бизга Маъқил ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), Бану Махзумдан бир аёл ўғирлик қилди ва у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келтирилди. У (аёл) Умму Саламадан (ҳимоя) паноҳ сўради. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар (ўғирлаган) Муҳаммаднинг қизи Фотима бўлганида ҳам, мен унинг қўлини кесган бўлардим,» дедилар. Сўнг унинг қўли кесилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ امْرَأَةً، مِنْ بَنِي مَخْزُومٍ اسْتَعَارَتْ حُلِيًّا عَلَى لِسَانِ أُنَاسٍ فَجَحَدَتْهَا فَأَمَرَ بِهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقُطِعَتْ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, Қатодадан, у Саид ибн Язиддан, у Саид ибн ал-Мусайябдан (ривоят қилдики), Бану Махзумдан бир аёл одамларнинг тилидан (уларнинг номидан) зеб-зийнат (тақинчоқ) қарз олиб, кейин уни инкор қилди. Шу сабабли Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг ҳақида буйруқ бердилар ва у (нинг қўли) кесилди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي عَاصِمٍ، أَنَّ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيَّبِ، حَدَّثَهُ نَحْوَهُ، .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Абдуссамад ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммом ривоят қилди, у деди: бизга Қатода ривоят қилди, Довуд ибн Абу Осимдан (ривоят қилдики), Саид ибн ал-Мусайяб унга шунга ўхшашини ривоят қилди.