Ота-онага яхшилик қилиш, уларнинг ҳаққи ва оқ бўлишнинг оқибати ҳақидаги ҳадислар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ الْقَعْقَاعِ بْنِ شُبْرُمَةَ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَنْ أَحَقُّ بِحُسْنِ صَحَابَتِي قَالَ " أُمُّكَ ". قَالَ ثُمَّ مَنْ قَالَ " أُمُّكَ ". قَالَ ثُمَّ مَنْ قَالَ " أُمُّكَ ". قَالَ ثُمَّ مَنْ قَالَ " ثُمَّ أَبُوكَ ". وَقَالَ ابْنُ شُبْرُمَةَ وَيَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ حَدَّثَنَا أَبُو زُرْعَةَ مِثْلَهُ.
Қутайба ибн Саид, Жарирдан, у Умора ибнул Қаъқў ибн Шубрумадан, у Абу Зуръадан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) ривоят қилади: У: Бир киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб: Эй Расулуллаҳ, менинг яхши ҳамроҳлигимга (яхши муносабатимга) ким энг ҳақлироқ? деди. У: «Онанг» дедилар. У: Сўнг ким? деди. У: «Онанг» дедилар. У: Сўнг ким? деди. У: «Онанг» дедилар. У: Сўнг ким? деди. У: «Сўнг отанг» дедилар. Ибн Шубрума ва Яҳё ибн Айюб: Бизга Абу Зуръа шунинг мислини айтиб берди (дедилар).
حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ الْوَلِيدُ بْنُ الْعَيْزَارِ أَخْبَرَنِي قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عَمْرٍو الشَّيْبَانِيَّ، يَقُولُ حَدَّثَنَا صَاحِبُ، هَذِهِ الدَّارِ وَأَشَارَ إِلَى دَارِ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ سَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَىُّ الْعَمَلِ أَحَبُّ إِلَى اللَّهِ قَالَ " الصَّلاَةُ عَلَى وَقْتِهَا ". قَالَ ثُمَّ أَىُّ قَالَ " ثُمَّ بِرُّ الْوَالِدَيْنِ ". قَالَ ثُمَّ أَىُّ قَالَ " الْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ". قَالَ حَدَّثَنِي بِهِنَّ وَلَوِ اسْتَزَدْتُهُ لَزَادَنِي.
Абул-Валид Ҳишом ибн Абдулмалик бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Валид ибн Айзор менга хабар берди: Мен Абу Амр Шайбонийни шундай деганини эшитдим: Бизга шу уйнинг эгаси — ва Абдуллаҳнинг уйига ишора қилди — айтди: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: ‹Қайси амал Аллаҳга энг севимли?› деб сўрадим. У зот: «Вақтида ўқилган намоз», дедилар. У: ‹Сўнг қайси?› деди. У зот: «Сўнг ота-онага яхшилик қилиш», дедилар. У: ‹Сўнг қайси?› деди. У зот: «Аллаҳ йўлида жиҳод», дедилар. У деди: Буларни менга айтдилар, агар яна сўрасам (кўпайтиришини сўрасам), яна қўшиб берарди.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عُقْبَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا ثَلاَثَةُ نَفَرٍ يَتَمَاشَوْنَ أَخَذَهُمُ الْمَطَرُ، فَمَالُوا إِلَى غَارٍ فِي الْجَبَلِ، فَانْحَطَّتْ عَلَى فَمِ غَارِهِمْ صَخْرَةٌ مِنَ الْجَبَلِ، فَأَطْبَقَتْ عَلَيْهِمْ، فَقَالَ بَعْضُهُمْ لِبَعْضٍ انْظُرُوا أَعْمَالاً عَمِلْتُمُوهَا لِلَّهِ صَالِحَةً، فَادْعُوا اللَّهَ بِهَا لَعَلَّهُ يَفْرُجُهَا. فَقَالَ أَحَدُهُمُ اللَّهُمَّ إِنَّهُ كَانَ لِي وَالِدَانِ شَيْخَانِ كَبِيرَانِ، وَلِي صِبْيَةٌ صِغَارٌ كُنْتُ أَرْعَى عَلَيْهِمْ، فَإِذَا رُحْتُ عَلَيْهِمْ فَحَلَبْتُ بَدَأْتُ بِوَالِدَىَّ أَسْقِيهِمَا قَبْلَ وَلَدِي، وَإِنَّهُ نَاءَ بِيَ الشَّجَرُ فَمَا أَتَيْتُ حَتَّى أَمْسَيْتُ، فَوَجَدْتُهُمَا قَدْ نَامَا، فَحَلَبْتُ كَمَا كُنْتُ أَحْلُبُ، فَجِئْتُ بِالْحِلاَبِ فَقُمْتُ عِنْدَ رُءُوسِهِمَا، أَكْرَهُ أَنْ أُوقِظَهُمَا مِنْ نَوْمِهِمَا، وَأَكْرَهُ أَنْ أَبْدَأَ بِالصِّبْيَةِ قَبْلَهُمَا، وَالصِّبْيَةُ يَتَضَاغَوْنَ عِنْدَ قَدَمَىَّ، فَلَمْ يَزَلْ ذَلِكَ دَأْبِي وَدَأْبَهُمْ حَتَّى طَلَعَ الْفَجْرُ، فَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنِّي فَعَلْتُ ذَلِكَ ابْتِغَاءَ وَجْهِكَ، فَافْرُجْ لَنَا فُرْجَةً نَرَى مِنْهَا السَّمَاءَ، فَفَرَجَ اللَّهُ لَهُمْ فُرْجَةً حَتَّى يَرَوْنَ مِنْهَا السَّمَاءَ. وَقَالَ الثَّانِي اللَّهُمَّ إِنَّهُ كَانَتْ لِي ابْنَةُ عَمٍّ، أُحِبُّهَا كَأَشَدِّ مَا يُحِبُّ الرِّجَالُ النِّسَاءَ، فَطَلَبْتُ إِلَيْهَا نَفْسَهَا، فَأَبَتْ حَتَّى آتِيَهَا بِمِائَةِ دِينَارٍ، فَسَعَيْتُ حَتَّى جَمَعْتُ مِائَةَ دِينَارٍ، فَلَقِيتُهَا بِهَا، فَلَمَّا قَعَدْتُ بَيْنَ رِجْلَيْهَا قَالَتْ يَا عَبْدَ اللَّهِ اتَّقِ اللَّهَ، وَلاَ تَفْتَحِ الْخَاتَمَ. فَقُمْتُ عَنْهَا، اللَّهُمَّ فَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنِّي قَدْ فَعَلْتُ ذَلِكَ ابْتِغَاءَ وَجْهِكَ فَافْرُجْ لَنَا مِنْهَا فَفَرَجَ لَهُمْ فُرْجَةً. وَقَالَ الآخَرُ اللَّهُمَّ إِنِّي كُنْتُ اسْتَأْجَرْتُ أَجِيرًا بِفَرَقِ أَرُزٍّ فَلَمَّا قَضَى عَمَلَهُ قَالَ أَعْطِنِي حَقِّي. فَعَرَضْتُ عَلَيْهِ حَقَّهُ، فَتَرَكَهُ وَرَغِبَ عَنْهُ، فَلَمْ أَزَلْ أَزْرَعُهُ حَتَّى جَمَعْتُ مِنْهُ بَقَرًا وَرَاعِيَهَا، فَجَاءَنِي فَقَالَ اتَّقِ اللَّهَ وَلاَ تَظْلِمْنِي، وَأَعْطِنِي حَقِّي. فَقُلْتُ اذْهَبْ إِلَى ذَلِكَ الْبَقَرِ وَرَاعِيهَا. فَقَالَ اتَّقِ اللَّهَ وَلاَ تَهْزَأْ بِي. فَقُلْتُ إِنِّي لاَ أَهْزَأُ بِكَ، فَخُذْ ذَلِكَ الْبَقَرَ وَرَاعِيَهَا. فَأَخَذَهُ فَانْطَلَقَ بِهَا، فَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنِّي فَعَلْتُ ذَلِكَ ابْتِغَاءَ وَجْهِكَ، فَافْرُجْ مَا بَقِيَ، فَفَرَجَ اللَّهُ عَنْهُمْ ".
Саид ибн Абу Марям, Исмоил ибн Иброҳим ибн Уқбадан: Менга Нофиъ, у Ибн Умардан (розияллаҳу анҳумо), у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан хабар берди: «Уч киши (бирга) юриб кетаётганларида, уларни ёмғир тутди. Улар тоғдаги бир ғорга (кириб) четландилар, уларнинг ғори оғзига тоғдан бир қоятош юмалаб тушди ва уларнинг устига (ғорни) беркитди. Улар бир-бирига: Аллаҳга қилган солиҳ амалларингизни (эслаб) қаранглар ва улар билан Аллаҳга дуо қилинглар, эҳтимол У уни (қоятошни) очар, дедилар. Улардан бири: Аллаҳим, менинг қари, кекса ота-онам бор эди, ва менинг кичкина болаларим бор эди, мен улар учун (чорва) боқар эдим. (Кечқурун) уларнинг олдига қайтганимда, соғиб, болаларимдан олдин ота-онамга ичиришдан бошлар эдим. Бир куни дарахт(зор) мени узоқлаштирди (узоқда қолдим), то кеч кирмагунимча келмадим, уларни ухлаб қолган ҳолда топдим. Мен ҳар доим соғгандек соғдим ва сут билан келиб, уларнинг бош томонида турдим — уларни уйқусидан уйғотишни ёқтирмадим, ва улардан олдин болаларга (сут беришни) бошлашни ҳам ёқтирмадим, ҳолбуки болалар оёқларим олдида (очликдан) бақирар эдилар. Мана шу — менинг аҳволим ва уларнинг аҳволи — тонг отгунча давом этди. Агар Сен мен буни Сенинг юзингни (розилигингни) истаб қилганимни билсанг, бизга бир тирқиш оч, ундан осмонни кўрайлик, деди. Аллаҳ уларга бир тирқиш очди, ундан осмонни кўрдилар. Иккинчиси: Аллаҳим, менинг бир амаким қизи бор эди, мен уни эркаклар аёлларни энг қаттиқ севгандек севардим. Мен ундан ўзини (яқинликни) талаб қилдим, у эса унга юз динор келтирмагунимча (рад этиб) кўнмади. Мен ҳаракат қилиб, юз динор тўпладим ва уни олиб унинг олдига келдим. Унинг икки оёғи орасида ўтирганимда, у: Эй Аллаҳнинг бандаси, Аллаҳдан қўрқ ва муҳрни (бокираликни) очма (зино қилма), деди. Мен ундан турдим (воз кечдим). Аллаҳим, агар Сен мен буни Сенинг юзингни истаб қилганимни билсанг, бизга ундан (қоятошдан бир тирқиш) оч, деди. (Аллаҳ) уларга бир тирқиш очди. Бошқаси (учинчиси): Аллаҳим, мен бир ишчини бир фарак (ўлчов) гуручга ёллаган эдим. У ишини бажаргач: Ҳақимни бер, деди. Мен унга ҳақини таклиф қилдим, у эса уни ташлаб (олмай), ундан воз кечди. Мен уни (гуручни) экавердим, то ундан сигирлар ва унинг чўпонини тўпладим. У менга келиб: Аллаҳдан қўрқ ва менга зулм қилма, ҳақими бер, деди. Мен: Анави сигирлар ва унинг чўпонига бор (ол), дедим. У: Аллаҳдан қўрқ, мени масхара қилма, деди. Мен: Мен сени масхара қилмайман, анави сигирлар ва унинг чўпонини ол, дедим. У уни олди ва уни (ҳайдаб) олиб кетди. Агар Сен мен буни Сенинг юзингни истаб қилганимни билсанг, қолган(тирқиш)ни оч, деди. Шунда Аллаҳ улардан (қоятошни бутунлай) очди» дедилар.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَتْ قَدِمَتْ عَلَىَّ أُمِّي وَهْىَ مُشْرِكَةٌ، فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَاسْتَفْتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ {إِنَّ أُمِّي قَدِمَتْ} وَهْىَ رَاغِبَةٌ، أَفَأَصِلُ أُمِّي قَالَ " نَعَمْ صِلِي أُمَّكِ ".
Бизга Убайд ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, у Ҳишомдан, у отасидан, у Асмо бинти Абу Бакрдан (розияллаҳу анҳумо), у деди: Онам — у мушрика эди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида менинг олдимга келди. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан фатво сўрадим, дедим: Онам келди, у (менга) рағбатли (яқинлик истовчи), онамга сила-раҳм қилайми? У: «Ҳа, онангга сила-раҳм қил», деди.
حَدَّثَنَا عُثْمَانُ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ وَرَّادٍ، مَوْلَى الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ حَرَّمَ عَلَيْكُمْ عُقُوقَ الأُمَّهَاتِ، وَوَأْدَ الْبَنَاتِ، وَمَنَعَ وَهَاتِ، وَكَرِهَ لَكُمْ قِيلَ وَقَالَ، وَكَثْرَةَ السُّؤَالِ، وَإِضَاعَةَ الْمَالِ ".
Бизга Усмон ривоят қилди, бизга Жарир ривоят қилди, у Мансурдан, у Шаъбийдан, у Варрод — Муғира ибн Шуъбанинг мавлоси — у Муғира ибн Шуъбадан, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Албатта Аллаҳ сизларга оналарга оқ бўлиш (оқоқлик), қизларни тирикла кўмиш, (ҳақни) ман қилиб (бошқадан) сўрашни ҳаром қилди; ва сизларга «деди-деди« (миш-миш), саволни кўпайтиришни ва молни зоеъ қилишни макруҳ (ёқимсиз) қилди».
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْحُسَيْنِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا شَيْبَانُ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا الْكَبَائِرُ قَالَ " الإِشْرَاكُ بِاللَّهِ ". قَالَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ " ثُمَّ عُقُوقُ الْوَالِدَيْنِ ". قَالَ ثُمَّ مَاذَا قَالَ " الْيَمِينُ الْغَمُوسُ ". قُلْتُ وَمَا الْيَمِينُ الْغَمُوسُ قَالَ " الَّذِي يَقْتَطِعُ مَالَ امْرِئٍ مُسْلِمٍ هُوَ فِيهَا كَاذِبٌ ".
Абдуллаҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо) айтди: Бир аъробий Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келиб: "Эй Расулуллаҳ, катта гуноҳлар нима?" деди. Деди: "Аллаҳга ширк келтириш." У: "Кейин нима?" деди. Деди: "Кейин ота-онага оқлик." У: "Кейин нима?" деди. Деди: "Ямин ғамус." Мен: "Ямин ғамус нима?" дедим. Деди: "У — мусулмон кишининг молини олиб кетувчи, унда (қасамида) у ёлғончи (кишининг қасами)."
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنْ أَكْبَرِ الْكَبَائِرِ أَنْ يَلْعَنَ الرَّجُلُ وَالِدَيْهِ ". قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَكَيْفَ يَلْعَنُ الرَّجُلُ وَالِدَيْهِ قَالَ " يَسُبُّ الرَّجُلُ أَبَا الرَّجُلِ، فَيَسُبُّ أَبَاهُ، وَيَسُبُّ أَمَّهُ ".
Аҳмад ибн Юнус, Иброҳим ибн Саъддан, у отасидан, у Ҳумайд ибн Абдураҳмондан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан (розияллаҳу анҳумо) ривоят қилади: У: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта катта гуноҳларнинг энг катталаридан — кишининг ўз ота-онасини лаънатлашидир» дедилар. Айтилди: Эй Расулуллаҳ, киши ўз ота-онасини қандай лаънатлайди? У: «Киши (бошқа) кишининг отасини сўкади, у (бошқа киши ҳам) унинг отасини сўкади ва онасини сўкади» дедилар.
حَدَّثَنَا شَيْبَانُ بْنُ فَرُّوخَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ سُهَيْلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَغِمَ أَنْفُ ثُمَّ رَغِمَ أَنْفُ ثُمَّ رَغِمَ أَنْفُ " . قِيلَ مَنْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " مَنْ أَدْرَكَ أَبَوَيْهِ عِنْدَ الْكِبَرِ أَحَدَهُمَا أَوْ كِلَيْهِمَا فَلَمْ يَدْخُلِ الْجَنَّةَ " .
Шайбан ибн Фарруҳ бизга ҳадис айтди, Абу Авона бизга Суҳайлдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтди. У зот: «Бурни ерга ишқалансин, сўнг бурни ерга ишқалансин, сўнг бурни ерга ишқалансин», дедилар. «Ким, эй Расулуллаҳ?» дейилди. У зот: «Кимки ота-онасининг қарилигида — бирига ёки иккаласига — етишиб, сўнг жаннатга кирмаса», дедилар.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، أَنَّ نَاعِمًا، مَوْلَى أُمِّ سَلَمَةَ حَدَّثَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ قَالَ أَقْبَلَ رَجُلٌ إِلَى نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أُبَايِعُكَ عَلَى الْهِجْرَةِ وَالْجِهَادِ أَبْتَغِي الأَجْرَ مِنَ اللَّهِ . قَالَ " فَهَلْ مِنْ وَالِدَيْكَ أَحَدٌ حَىٌّ " . قَالَ نَعَمْ بَلْ كِلاَهُمَا . قَالَ " فَتَبْتَغِي الأَجْرَ مِنَ اللَّهِ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " فَارْجِعْ إِلَى وَالِدَيْكَ فَأَحْسِنْ صُحْبَتَهُمَا " .
Саид ибн Мансур бизга ҳадис айтди, Абдуллаҳ ибн Ваҳб бизга ҳадис айтди, менга Амр ибн Ҳорис Язид ибн Абу Ҳабибдан хабар бердики, Умму Саламанинг озод қилинган қули Нўим унга ҳадис айтдики, Абдуллаҳ ибн Амр ибн Ос айтди: Бир киши Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келиб: «Мен сизга ҳижрат ва жиҳод устига байъат қиламан, Аллаҳдан ажр истаб», деди. У зот: «Ота-онангдан бирор тирик киши борми?» дедилар. У: «Ҳа, балки иккаласи ҳам бор», деди. У зот: «Сен Аллаҳдан ажр истайсанми?» дедилар. У: «Ҳа», деди. У зот: «Ундай бўлса, ота-онангнинг олдига қайт ва уларга гўзал ҳамроҳлик қил», дедилар.
حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ، عَنِ ابْنِ، الْهَادِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَبَرُّ الْبِرِّ أَنْ يَصِلَ الرَّجُلُ وُدَّ أَبِيهِ " .
Менга Абут-Тоҳир ҳадис айтди, Абдуллаҳ ибн Ваҳб бизга хабар берди, менга Ҳайва ибн Шурайҳ Ибнул-Ҳоддан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Абдуллаҳ ибн Умардан хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Энг яхши яхшилик — кишининг отасининг суюкли дўстлари билан алоқа қилишидир», дедилар.
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَمْ يَتَكَلَّمْ فِي الْمَهْدِ إِلاَّ ثَلاَثَةٌ عِيسَى ابْنُ مَرْيَمَ وَصَاحِبُ جُرَيْجٍ وَكَانَ جُرَيْجٌ رَجُلاً عَابِدًا فَاتَّخَذَ صَوْمَعَةً فَكَانَ فِيهَا فَأَتَتْهُ أُمُّهُ وَهُوَ يُصَلِّي فَقَالَتْ يَا جُرَيْجُ . فَقَالَ يَا رَبِّ أُمِّي وَصَلاَتِي . فَأَقْبَلَ عَلَى صَلاَتِهِ فَانْصَرَفَتْ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ أَتَتْهُ وَهُوَ يُصَلِّي فَقَالَتْ يَا جُرَيْجُ فَقَالَ يَا رَبِّ أُمِّي وَصَلاَتِي فَأَقْبَلَ عَلَى صَلاَتِهِ فَانْصَرَفَتْ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْغَدِ أَتَتْهُ وَهُوَ يُصَلِّي فَقَالَتْ يَا جُرَيْجُ . فَقَالَ أَىْ رَبِّ أُمِّي وَصَلاَتِي . فَأَقْبَلَ عَلَى صَلاَتِهِ فَقَالَتِ اللَّهُمَّ لاَ تُمِتْهُ حَتَّى يَنْظُرَ إِلَى وُجُوهِ الْمُومِسَاتِ . فَتَذَاكَرَ بَنُو إِسْرَائِيلَ جُرَيْجًا وَعِبَادَتَهُ وَكَانَتِ امْرَأَةٌ بَغِيٌّ يُتَمَثَّلُ بِحُسْنِهَا فَقَالَتْ إِنْ شِئْتُمْ لأَفْتِنَنَّهُ لَكُمْ - قَالَ - فَتَعَرَّضَتْ لَهُ فَلَمْ يَلْتَفِتْ إِلَيْهَا فَأَتَتْ رَاعِيًا كَانَ يَأْوِي إِلَى صَوْمَعَتِهِ فَأَمْكَنَتْهُ مِنْ نَفْسِهَا فَوَقَعَ عَلَيْهَا فَحَمَلَتْ فَلَمَّا وَلَدَتْ قَالَتْ هُوَ مِنْ جُرَيْجٍ . فَأَتَوْهُ فَاسْتَنْزَلُوهُ وَهَدَمُوا صَوْمَعَتَهُ وَجَعَلُوا يَضْرِبُونَهُ فَقَالَ مَا شَأْنُكُمْ قَالُوا زَنَيْتَ بِهَذِهِ الْبَغِيِّ فَوَلَدَتْ مِنْكَ . فَقَالَ أَيْنَ الصَّبِيُّ فَجَاءُوا بِهِ فَقَالَ دَعُونِي حَتَّى أُصَلِّيَ فَصَلَّى فَلَمَّا انْصَرَفَ أَتَى الصَّبِيَّ فَطَعَنَ فِي بَطْنِهِ وَقَالَ يَا غُلاَمُ مَنْ أَبُوكَ قَالَ فُلاَنٌ الرَّاعِي - قَالَ - فَأَقْبَلُوا عَلَى جُرَيْجٍ يُقَبِّلُونَهُ وَيَتَمَسَّحُونَ بِهِ وَقَالُوا نَبْنِي لَكَ صَوْمَعَتَكَ مِنْ ذَهَبٍ . قَالَ لاَ أَعِيدُوهَا مِنْ طِينٍ كَمَا كَانَتْ . فَفَعَلُوا . وَبَيْنَا صَبِيٌّ يَرْضَعُ مِنْ أُمِّهِ فَمَرَّ رَجُلٌ رَاكِبٌ عَلَى دَابَّةٍ فَارِهَةٍ وَشَارَةٍ حَسَنَةٍ فَقَالَتْ أُمُّهُ اللَّهُمَّ اجْعَلِ ابْنِي مِثْلَ هَذَا . فَتَرَكَ الثَّدْىَ وَأَقْبَلَ إِلَيْهِ فَنَظَرَ إِلَيْهِ فَقَالَ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلْنِي مِثْلَهُ . ثُمَّ أَقْبَلَ عَلَى ثَدْيِهِ فَجَعَلَ يَرْتَضِعُ . قَالَ فَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَحْكِي ارْتِضَاعَهُ بِإِصْبَعِهِ السَّبَّابَةِ فِي فَمِهِ فَجَعَلَ يَمُصُّهَا . قَالَ وَمَرُّوا بِجَارِيَةٍ وَهُمْ يَضْرِبُونَهَا وَيَقُولُونَ زَنَيْتِ سَرَقْتِ . وَهِيَ تَقُولُ حَسْبِيَ اللَّهُ وَنِعْمَ الْوَكِيلُ . فَقَالَتْ أُمُّهُ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلِ ابْنِي مِثْلَهَا . فَتَرَكَ الرَّضَاعَ وَنَظَرَ إِلَيْهَا فَقَالَ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي مِثْلَهَا . فَهُنَاكَ تَرَاجَعَا الْحَدِيثَ فَقَالَتْ حَلْقَى مَرَّ رَجُلٌ حَسَنُ الْهَيْئَةِ فَقُلْتُ اللَّهُمَّ اجْعَلِ ابْنِي مِثْلَهُ . فَقُلْتَ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلْنِي مِثْلَهُ . وَمَرُّوا بِهَذِهِ الأَمَةِ وَهُمْ يَضْرِبُونَهَا وَيَقُولُونَ زَنَيْتِ سَرَقْتِ . فَقُلْتُ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلِ ابْنِي مِثْلَهَا . فَقُلْتَ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي مِثْلَهَا قَالَ إِنَّ ذَاكَ الرَّجُلَ كَانَ جَبَّارًا فَقُلْتُ اللَّهُمَّ لاَ تَجْعَلْنِي مِثْلَهُ . وَإِنَّ هَذِهِ يَقُولُونَ لَهَا زَنَيْتِ . وَلَمْ تَزْنِ وَسَرَقْتِ وَلَمْ تَسْرِقْ فَقُلْتُ اللَّهُمَّ اجْعَلْنِي مِثْلَهَا .
Зуҳайр ибн Ҳарб бизга ҳадис айтди, Язид ибн Ҳорун бизга ҳадис айтди, Жарир ибн Ҳозим бизга хабар берди, Муҳаммад ибн Сирин бизга Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтди. У зот: «Бешикда фақат уч киши гапирган: Исо ибн Марям, Журайжнинг суҳбатдоши (бола) ва... Журайж обид (кўп ибодат қилувчи) киши эди, у бир савмаъа (ибодатхона) қуриб, ўша ерда турарди. Бир куни онаси у намоз ўқиётган пайтида келди ва: ‹Эй Журайж›, деди. У: ‹Эй Раббим, онамми ёки намозимми?› деди ва намозига юзланди. Онаси қайтиб кетди. Эртаси куни онаси у намоз ўқиётган пайтида келди ва: ‹Эй Журайж›, деди. У: ‹Эй Раббим, онамми ёки намозимми?› деди ва намозига юзланди. Онаси қайтиб кетди. Яна эртаси куни онаси у намоз ўқиётган пайтида келди ва: ‹Эй Журайж›, деди. У: ‹Эй Раббим, онамми ёки намозимми?› деди ва намозига юзланди. Шунда онаси: ‹Аллаҳим, бузуқ аёлларнинг юзларига қарамагунча унинг жонини олма›, деди. Бани Исроил Журайжни ва унинг ибодатини ўзаро эслаб гапирдилар. Гўзаллиги билан мисол келтириладиган бир фоҳиша аёл бор эди. У: ‹Агар хоҳласангиз, мен уни сиз учун фитнага соламан›, деди. (Рови) айтди: У ўзини Журайжга кўндаланг қилди, лекин Журайж унга қарамади. Шунда у Журайжнинг ибодатхонаси ёнига паноҳ бериб турадиган бир чўпоннинг олдига келди ва ўзини унга таслим қилди, чўпон унга яқинлик қилди, у ҳомиладор бўлди. Туққач: ‹Бу Журайждан›, деди. Улар унинг олдига келиб, уни пастга туширишди, ибодатхонасини бузишди ва уни уришга киришдилар. У: ‹Сизларга нима бўлди?› деди. Улар: ‹Сен мана бу фоҳиша билан зино қилибсан, у сендан туғибди›, дейишди. У: ‹Бола қани?› деди. Улар уни олиб келишди. У: ‹Мени қўйинглар, намоз ўқийман›, деди ва намоз ўқиди. Намоздан чиққач, боланинг олдига келиб, унинг қорнига туртди ва: ‹Эй бола, отанг ким?› деди. Бола: ‹Фалон чўпон›, деди. (Рови) айтди: Шунда улар Журайжга юзланиб, уни ўпишар ва ундан барака олишга (баданига суртишга) интилишар, ва: ‹Ибодатхонангни сенга олтиндан тиклаб берамиз›, дейишди. У: ‹Йўқ, уни аввалгидек лойдан қайтаринглар›, деди. Улар шундай қилишди. Бир бола онасини эмаётган эди, бир киши яхши ва баҳайбат уловга миниб, чиройли кийимда ўтиб қолди. Онаси: ‹Аллаҳим, менинг ўғлимни шунга ўхшатгин›, деди. Бола кўкракни ташлаб, унга юзланди-да, унга қаради ва: ‹Аллаҳим, мени унга ўхшатма›, деди. Сўнг яна кўкрагига юзланиб, эма бошлади.» (Рови) айтди: Гўё мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг кўрсаткич бармоқларини оғизларига олиб, боланинг эмишини кўрсатаётганларини ва у зотнинг уни сўрганларини кўриб турибман. (У зот давом этиб айтдилар:) «Яна улар бир чўрини уриб: ‹Зино қилдинг, ўғирлик қилдинг›, дейишар, у эса: ‹Менга Аллаҳ кифоя, У энг яхши вакил›, дер эди. Онаси: ‹Аллаҳим, ўғлимни бунга ўхшатма›, деди. Бола эмишни ташлаб, унга қаради ва: ‹Аллаҳим, мени бунга ўхшатгин›, деди. Шунда улар ўзаро гаплашдилар. Онаси: ‹Вой бошим, чиройли кўринишли бир киши ўтиб қолди, мен: «Аллаҳим, ўғлимни шунга ўхшатгин», дедим, сен эса: «Аллаҳим, мени унга ўхшатма», дединг. Яна мана бу чўрини уриб: «Зино қилдинг, ўғирлик қилдинг», дейишганда, мен: «Аллаҳим, ўғлимни бунга ўхшатма», дедим, сен эса: «Аллаҳим, мени бунга ўхшатгин», дединг›, деди. Бола: ‹У киши золим эди, шунинг учун мен: «Аллаҳим, мени унга ўхшатма», дедим. Бу аёлга эса: «Зино қилдинг», дейишади, ҳолбуки у зино қилмаган, «Ўғирлик қилдинг», дейишади, ҳолбуки у ўғирлик қилмаган, шунинг учун мен: «Аллаҳим, мени бунга ўхшатгин», дедим›, деди.»
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مَهْدِيٍّ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، - الْمَعْنَى - قَالُوا حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَسِيدِ بْنِ عَلِيِّ بْنِ عُبَيْدٍ، مَوْلَى بَنِي سَاعِدَةَ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي أُسَيْدٍ، مَالِكِ بْنِ رَبِيعَةَ السَّاعِدِيِّ قَالَ بَيْنَا نَحْنُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا جَاءَهُ رَجُلٌ مِنْ بَنِي سَلِمَةَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلْ بَقِيَ مِنْ بِرِّ أَبَوَىَّ شَىْءٌ أَبَرُّهُمَا بِهِ بَعْدَ مَوْتِهِمَا قَالَ " نَعَمِ الصَّلاَةُ عَلَيْهِمَا وَالاِسْتِغْفَارُ لَهُمَا وَإِنْفَاذُ عَهْدِهِمَا مِنْ بَعْدِهِمَا وَصِلَةُ الرَّحِمِ الَّتِي لاَ تُوصَلُ إِلاَّ بِهِمَا وَإِكْرَامُ صَدِيقِهِمَا " .
Бизга Иброҳим ибн Маҳдий, Усмон ибн Абу Шайба ва Муҳаммад ибнул Ало — маъно бир хил — ривоят қилди, улар айтди: бизга Абдуллаҳ ибн Идрис ривоят қилди, у Абдурраҳмон ибн Сулаймондан, у Асид ибн Али ибн Убайддан — Бану Соиданинг мавлосидан — у отасидан, у Абу Усайд Молик ибн Рабиа ас-Соидийдан ривоят қилди. У айтди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурида эканмиз, Бану Салимадан бир киши унинг олдига келиб: «Ё Расулуллаҳ, ота-онамга улар вафот этганидан кейин қиладиган бирор яхшилик қолдими?» деди. У: «Ҳа; уларга (жаноза ва дуо) намозини ўқиш, улар учун истиғфор (мағфират сўраш), улардан кейин уларнинг аҳдларини бажариш, фақат улар орқали уланадиган қариндошлик риштасини улаш ва уларнинг дўстини ҳурмат қилиш», дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي سُهَيْلُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَجْزِي وَلَدٌ وَالِدَهُ إِلاَّ أَنْ يَجِدَهُ مَمْلُوكًا فَيَشْتَرِيَهُ فَيُعْتِقَهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён хабар берди. У айтди: менга Суҳайл ибн Абу Солиҳ ривоят қилди, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Фарзанд отасининг ҳақини адо эта олмайди, фақат уни қул ҳолида топиб, сотиб олиб, озод қилгани бундан мустасно».
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، أَنَّ دَرَّاجًا أَبَا السَّمْحِ، حَدَّثَهُ عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، : أَنَّ رَجُلاً، هَاجَرَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْيَمَنِ، فَقَالَ : " هَلْ لَكَ أَحَدٌ بِالْيَمَنِ " . قَالَ : أَبَوَاىَ . قَالَ : " أَذِنَا لَكَ " . قَالَ : لاَ . قَالَ : " ارْجِعْ إِلَيْهِمَا فَاسْتَأْذِنْهُمَا، فَإِنْ أَذِنَا لَكَ فَجَاهِدْ، وَإِلاَّ فَبِرَّهُمَا " .
Бизга Саид ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Амр ибн Ҳорис хабар берди, унга Даррож Абус-Самҳ ривоят қилди, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саид ал-Худрийдан ривоят қилди: Бир киши Ямандан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига ҳижрат қилди. У дедилар: «Яманда бирор кишинг борми?» У деди: Ота-онам. У дедилар: «Сенга рухсат бердиларми?» У деди: Йўқ. У дедилар: «Уларнинг олдига қайтиб, улардан рухсат сўрагин. Агар сенга рухсат берсалар, жиҳод қилгин, акс ҳолда уларга яхшилик қилгин.»
حَدَّثَنَا أَبُو حَفْصٍ، عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رِضَا الرَّبِّ فِي رِضَا الْوَالِدِ وَسَخَطُ الرَّبِّ فِي سَخَطِ الْوَالِدِ " . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، نَحْوَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ وَهَذَا أَصَحُّ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَكَذَا رَوَى أَصْحَابُ شُعْبَةَ عَنْ شُعْبَةَ عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو مَوْقُوفًا وَلاَ نَعْلَمُ أَحَدًا رَفَعَهُ غَيْرَ خَالِدِ بْنِ الْحَارِثِ عَنْ شُعْبَةَ . وَخَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ ثِقَةٌ مَأْمُونٌ . قَالَ سَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ الْمُثَنَّى يَقُولُ مَا رَأَيْتُ بِالْبَصْرَةِ مِثْلَ خَالِدِ بْنِ الْحَارِثِ وَلاَ بِالْكُوفَةِ مِثْلَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ إِدْرِيسَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ .
Бизга Абу Ҳафс Амр ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Яъло ибн Атодан, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Амр (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Раббнинг розилиги ота-онанинг розилигида, Раббнинг ғазаби эса ота-онанинг ғазабидадир,» дедилар. Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у Шуъбадан, у Яъло ибн Атодан, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан шунга ўхшаш (ривоят қилди), лекин уни (Набийга) марфуъ қилмади ва бу саҳиҳроқдир. Абу Исо (Термизий) деди: шунингдек, Шуъбанинг шогирдлари Шуъбадан, у Яъло ибн Атодан, у отасидан, у Абдуллаҳ ибн Амрдан мавқуф (саҳобанинг сўзи сифатида) ривоят қилдилар ва биз Холид ибн ал-Ҳорисдан бошқа ҳеч ким Шуъбадан уни марфуъ қилганини билмаймиз. Холид ибн ал-Ҳорис ишончли, омонатли кишидир. У деди: Муҳаммад ибн ал-Мусаннонинг шундай деганини эшитдим: Басрада Холид ибн ал-Ҳорисга ўхшашини, Куфада эса Абдуллаҳ ибн Идрисга ўхшашини кўрмадим. У деди: бу бобда Абдуллаҳ ибн Масъуддан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ الْهُجَيْمِيِّ، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَاهُ فَقَالَ إِنَّ لِي امْرَأَةً وَإِنَّ أُمِّي تَأْمُرُنِي بِطَلاَقِهَا . قَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " الْوَالِدُ أَوْسَطُ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ فَإِنْ شِئْتَ فَأَضِعْ ذَلِكَ الْبَابَ أَوِ احْفَظْهُ " . قَالَ وَقَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ وَرُبَّمَا قَالَ سُفْيَانُ إِنَّ أُمِّي وَرُبَّمَا قَالَ أَبِي . وَهَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيُّ اسْمُهُ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ حَبِيبٍ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Ато ибн ас-Соиб ал-Ҳужаймийдан, у Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан, у Абуд-Дардодан (ривоят қилдики), бир киши унинг олдига келиб: «Менинг бир хотиним бор, онам эса мени уни талоқ қилишга буюрмоқда,» деди. Абуд-Дардо: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Ота жаннат эшикларининг ўртадагисидир. Бас, агар хоҳласанг, ўша эшикни зое қил ёки уни сақла,» деяётганларини эшитдим,» деди. У деди: Ибн Абу Умар деди: баъзан Суфён: «Менинг онам» деди, баъзан эса: «отам» деди. Бу саҳиҳ ҳадисдир. Абу Абдурраҳмон ас-Суламийнинг исми Абдуллаҳ ибн Ҳабибдир.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ثَلاَثَةٌ لاَ يَنْظُرُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ إِلَيْهِمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ الْعَاقُّ لِوَالِدَيْهِ وَالْمَرْأَةُ الْمُتَرَجِّلَةُ وَالدَّيُّوثُ وَثَلاَثَةٌ لاَ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ الْعَاقُّ لِوَالِدَيْهِ وَالْمُدْمِنُ عَلَى الْخَمْرِ وَالْمَنَّانُ بِمَا أَعْطَى " .
Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Зурейъ ривоят қилди, у деди: бизга Умар ибн Муҳаммад, Абдуллаҳ ибн Ясордан, у Солим ибн Абдуллаҳдан, у ўз отасидан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уч (тоифа) борки, Аллаҳ (азза ва жалла) Қиёмат кунида уларга (раҳмат назари билан) қарамайди: ота-онасига оқ бўлган киши, эркакларга ўхшашга уринган аёл ва дайюс (оиласидаги бузуқликка бепарво қараган). Яна уч (тоифа) борки, улар жаннатга кирмайдилар: ота-онасига оқ бўлган киши, майхўрликка берилган киши ва берган нарсасини миннат қилувчи киши,» дедилар.