حَدَّثَنَا الْقَعْنَبِيُّ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهَا قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ فَأَهْلَلْنَا بِعُمْرَةٍ ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْىٌ فَلْيُهِلَّ بِالْحَجِّ مَعَ الْعُمْرَةِ ثُمَّ لاَ يَحِلُّ حَتَّى يَحِلَّ مِنْهُمَا جَمِيعًا " . فَقَدِمْتُ مَكَّةَ وَأَنَا حَائِضٌ وَلَمْ أَطُفْ بِالْبَيْتِ وَلاَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ فَشَكَوْتُ ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " انْقُضِي رَأْسَكِ وَامْتَشِطِي وَأَهِلِّي بِالْحَجِّ وَدَعِي الْعُمْرَةَ " . قَالَتْ فَفَعَلْتُ فَلَمَّا قَضَيْنَا الْحَجَّ أَرْسَلَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ إِلَى التَّنْعِيمِ فَاعْتَمَرْتُ فَقَالَ " هَذِهِ مَكَانَ عُمْرَتِكِ " . قَالَتْ فَطَافَ الَّذِينَ أَهَلُّوا بِالْعُمْرَةِ بِالْبَيْتِ وَبَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ثُمَّ حَلُّوا ثُمَّ طَافُوا طَوَافًا آخَرَ بَعْدَ أَنْ رَجَعُوا مِنْ مِنًى لِحَجِّهِمْ وَأَمَّا الَّذِينَ كَانُوا جَمَعُوا الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ فَإِنَّمَا طَافُوا طَوَافًا وَاحِدًا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَاهُ إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ وَمَعْمَرٌ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ نَحْوَهُ لَمْ يَذْكُرُوا طَوَافَ الَّذِينَ أَهَلُّوا بِعُمْرَةٍ وَطَوَافَ الَّذِينَ جَمَعُوا الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ .
Бизга Қаънабий Моликдан, у ибн Шиҳобдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Оишадан ривоят қилдики, у деди: Биз Видолашув ҳажжида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан чиқдик ва умра билан иҳромга кирдик. Сўнгра Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Кимнинг ёнида ҳадй (қурбонлик мол) бўлса, умра билан бирга ҳаж билан ҳам иҳромга кирсин, сўнгра иккаласидан бирга иҳромдан чиқмагунча чиқмасин», дедилар. Мен Маккага ҳайз кўрган ҳолда келдим, на Байтни тавоф қилдим, на Сафо билан Марва орасида саъй қилдим. Буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга шикоят қилдим. У зот: «Сочинг тугунини еч, таран, ҳаж билан иҳромга кир ва умрани қўй», дедилар. У деди: Мен шундай қилдим. Ҳажни адо этганимизда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мени Абдурраҳмон ибн Абу Бакр билан Танъимга жўнатдилар, мен умра қилдим. У зот: «Бу сенинг умранг ўрнига», дедилар. У деди: Умра билан иҳромга кирганлар Байтни ва Сафо билан Марва орасини тавоф қилдилар, сўнгра иҳромдан чиқдилар, сўнгра Минўдан ҳажлари учун қайтганларидан кейин яна бошқа тавоф қилдилар. Ҳаж ва умрани жам қилганлар эса фақат битта тавоф қилдилар. Абу Довуд деди: Буни Иброҳим ибн Саъд ва Маъмар ибн Шиҳобдан шунга ўхшаш ривоят қилдилар, аммо умра билан иҳромга кирганларнинг тавофини ва ҳаж билан умрани жам қилганларнинг тавофини зикр қилмадилар.