حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ بَيَانٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ إِنَّا نَصِيدُ بِهَذِهِ الْكِلاَبِ فَقَالَ لِي " إِذَا أَرْسَلْتَ كِلاَبَكَ الْمُعَلَّمَةَ وَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ عَلَيْهَا فَكُلْ مِمَّا أَمْسَكْنَ عَلَيْكَ وَإِنْ قَتَلَ إِلاَّ أَنْ يَأْكُلَ الْكَلْبُ فَإِنْ أَكَلَ الْكَلْبُ فَلاَ تَأْكُلْ فَإِنِّي أَخَافُ أَنْ يَكُونَ إِنَّمَا أَمْسَكَهُ عَلَى نَفْسِهِ " .
Бизга Ҳаннод ибн Сарий ривоят қилди, бизга Ибн Фузайл Баёндан, у Омирдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди: У: «Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўраб: ‹Биз мана шу итлар билан ов қиламиз›, дедим. У менга: ‹Ўргатилган итларингни қўйиб юборганингда ва уларга Аллаҳнинг исмини зикр қилганингда, улар сен учун ушлаб берган нарсадан е, гарчи (ит) ўлдирган бўлса ҳам — токи ит (овни) емаган бўлса. Агар ит еган бўлса, ема, чунки мен унинг овни фақат ўзи учун ушлаган бўлишидан қўрқаман›, деди», деди.