حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا عُمَارَةُ بْنُ الْقَعْقَاعِ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ الصَّدَقَةِ أَفْضَلُ قَالَ " أَنْ تَصَدَّقَ وَأَنْتَ صَحِيحٌ حَرِيصٌ تَأْمُلُ الْبَقَاءَ وَتَخْشَى الْفَقْرَ وَلاَ تُمْهِلْ حَتَّى إِذَا بَلَغَتِ الْحُلْقُومَ قُلْتَ لِفُلاَنٍ كَذَا وَلِفُلاَنٍ كَذَا وَقَدْ كَانَ لِفُلاَنٍ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид ибн Зиёд ривоят қилди, бизга Умора ибн ал-Қаъқў Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарийдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди: У: «Бир киши Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга: ‹Эй Аллаҳнинг Расули, қайси садақа афзал?› деди. У: ‹Соғлом, (молингга) ҳирсли, ҳаётда қолишни умид қилиб, камбағалликдан қўрқиб турган ҳолингда садақа қилишингдир. (Садақани) жон ҳалқумга етганда: ‹Фалончига бунча, фалончига бунча›, дейишингга қадар кечиктирма, ҳолбуки у (мол) аллақачон фалончиники бўлиб қолгандир›, дедилар», деди.