حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَابِقٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ طَهْمَانَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّهُ قَالَ أَفَاءَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ خَيْبَرَ فَأَقَرَّهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَمَا كَانُوا وَجَعَلَهَا بَيْنَهُ وَبَيْنَهُمْ فَبَعَثَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ رَوَاحَةَ فَخَرَصَهَا عَلَيْهِمْ .
Бизга Ибн Абу Халаф ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Собиқ Иброҳим ибн Таҳмондан, у Абуз Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилди. У деди: Аллаҳ Хайбарни Расулига файъ қилди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларни аввалгидек қолдирдилар ва уни ўзлари билан улар орасида (тақсимладилар). Сўнг Абдуллаҳ ибн Равоҳани юбордилар, у уларга (мевани) тахминлаб чиқди.