حَدَّثَنَا مَخْلَدُ بْنُ خَالِدٍ، وَعَبَّاسٌ الْعَنْبَرِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَحِيرٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَنْ، سَمِعَ فَرْوَةَ بْنَ مُسَيْكٍ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرْضٌ عِنْدَنَا يُقَالُ لَهَا أَرْضُ أَبْيَنَ هِيَ أَرْضُ رِيفِنَا وَمِيرَتِنَا وَإِنَّهَا وَبِئَةٌ أَوْ قَالَ وَبَاؤُهَا شَدِيدٌ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " دَعْهَا عَنْكَ فَإِنَّ مِنَ الْقَرَفِ التَّلَفَ " .
Бизга Махлад ибн Холид ва Аббос ал-Анбарий ривоят қилди, иккаласи деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Яҳё ибн Абдуллаҳ ибн Баҳирдан хабар берди, деди: менга Фарва ибн Мусайкдан эшитган киши хабар бердики, деди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, бизнинг ёнимизда бир ер бор, унга Абян ери дейилади, у бизнинг ҳосилдор ва ғаллали еримиздир, лекин у ваболи» дедим, ёки «унинг вабоси қаттиқ» дедим. Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Уни ўзингдан ташла, чунки юқумли касалга яқинликдан ҳалокат (келар)» дедилар.