حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، مَوْلَى أَبِي رُهْمٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَقِيَتْهُ امْرَأَةٌ وَجَدَ مِنْهَا رِيحَ الطِّيبِ يُنْفَحُ وَلِذَيْلِهَا إِعْصَارٌ فَقَالَ يَا أَمَةَ الْجَبَّارِ جِئْتِ مِنَ الْمَسْجِدِ قَالَتْ نَعَمْ . قَالَ وَلَهُ تَطَيَّبْتِ قَالَتْ نَعَمْ . قَالَ إِنِّي سَمِعْتُ حِبِّي أَبَا الْقَاسِمِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لاَ تُقْبَلُ صَلاَةٌ لاِمْرَأَةٍ تَطَيَّبَتْ لِهَذَا الْمَسْجِدِ حَتَّى تَرْجِعَ فَتَغْتَسِلَ غُسْلَهَا مِنَ الْجَنَابَةِ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ الإِعْصَارُ غُبَارٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён Осим ибн Убайдуллаҳдан, у Абу Руҳмнинг озод қилинган қули Убайдуллаҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Уни бир аёл учратди, ундан таралаётган атир ҳиди сезилди ва этагидан чангдек (атир) кўтариларди. У деди: «Эй Жабборнинг чўриси, масжиддан келяпсанми?». У деди: «Ҳа». У деди: «Ва у учун атир суртиндингми?». У деди: «Ҳа». У деди: «Мен севимлим Абул Қосим соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитганман: ‹Бу масжид учун атир суртинган аёлнинг намози, у қайтиб жанобат ғуслидек ғусл қилмагунча, қабул қилинмайди›». Абу Довуд деди: ‹Иъсор› — чанг демакдир.