حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنِي عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي رَأَيْتُ كَأَنَّ دَلْوًا دُلِّيَ مِنَ السَّمَاءِ فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ فَأَخَذَ بِعَرَاقِيهَا فَشَرِبَ شُرْبًا ضَعِيفًا ثُمَّ جَاءَ عُمَرُ فَأَخَذَ بِعَرَاقِيهَا فَشَرِبَ حَتَّى تَضَلَّعَ ثُمَّ جَاءَ عُثْمَانُ فَأَخَذَ بِعَرَاقِيهَا فَشَرِبَ حَتَّى تَضَلَّعَ ثُمَّ جَاءَ عَلِيٌّ فَأَخَذَ بِعَرَاقِيهَا فَانْتَشَطَتْ وَانْتَضَحَ عَلَيْهِ مِنْهَا شَىْءٌ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, у деди: Менга Аффон ибн Муслим ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Ашъас ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Самура ибн Жундубдан ривоят қилди: Бир киши: «Эй Расулуллаҳ, мен гўё осмондан бир челак туширилганини кўрдим. Абу Бакр келиб, унинг ипларидан ушлаб, оз миқдорда заиф ичди. Сўнг Умар келиб, унинг ипларидан ушлаб, қониб (қорни тўйгунича) ичди. Сўнг Усмон келиб, унинг ипларидан ушлаб, қониб ичди. Сўнг Али келиб, унинг ипларидан ушлади, у (челак) силкинди ва ундан унга бир оз (сув) сачради», деди.