حَدَّثَنَا حَامِدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي أَيُّوبَ - قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْوَلِيدِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا اسْتَيْقَظَ مِنَ اللَّيْلِ قَالَ " لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ أَسْتَغْفِرُكَ لِذَنْبِي وَأَسْأَلُكَ رَحْمَتَكَ اللَّهُمَّ زِدْنِي عِلْمًا وَلاَ تُزِغْ قَلْبِي بَعْدَ إِذْ هَدَيْتَنِي وَهَبْ لِي مِنْ لَدُنْكَ رَحْمَةً إِنَّكَ أَنْتَ الْوَهَّابُ " .
Бизга Ҳоммид ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Саъийд — яъни ибн Абу Айюб — ривоят қилди, у деди: Менга Абдуллаҳ ибн ал-Валид Саъийд ибн ал-Мусайябдан, у Оишадан розияллаҳу анҳо ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кечаси уйғонганларида: «Лаа илааҳа иллаа анта субҳаанака, аллаҳумма астағфирука лизанбий ва асъалука раҳматак. Аллаҳумма зидний илман ва лаа тузиғ қолбий баъда из ҳадайтаний ва ҳаб лий мин ладунка раҳматан иннака антал-ваҳҳааб (Сендан ўзга илойҳ йўқ, Сен поксан. Эй Аллаҳ, гуноҳим учун Сендан мағфират сўрайман ва раҳматингни сўрайман. Эй Аллаҳ, илмимни зиёда қил, мени ҳидоят қилганингдан кейин қалбимни оғдирма ва менга ҳузурингдан раҳмат ато эт, албатта Сен кўп ато қилувчисан)» деяр эдилар.