حَدَّثَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ عَبْدِ الْعَظِيمِ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا الأَحْوَصُ، - يَعْنِي ابْنَ جَوَّابٍ - حَدَّثَنَا عَمَّارُ بْنُ رُزَيْقٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْحَارِثِ، وَأَبِي، مَيْسَرَةَ عَنْ عَلِيٍّ، رَحِمَهُ اللَّهُ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ عِنْدَ مَضْجَعِهِ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِوَجْهِكَ الْكَرِيمِ وَكَلِمَاتِكَ التَّامَّةِ مِنْ شَرِّ مَا أَنْتَ آخِذٌ بِنَاصِيَتِهِ اللَّهُمَّ أَنْتَ تَكْشِفُ الْمَغْرَمَ وَالْمَأْثَمَ اللَّهُمَّ لاَ يُهْزَمُ جُنْدُكَ وَلاَ يُخْلَفُ وَعْدُكَ وَلاَ يَنْفَعُ ذَا الْجَدِّ مِنْكَ الْجَدُّ سُبْحَانَكَ وَبِحَمْدِكَ " .
Бизга ал-Аббос ибн Абдулазим ал-Анбарий ривоят қилди, бизга ал-Аҳвас — яъни ибн Жаввоб — ривоят қилди, бизга Аммор ибн Рузайқ Абу Ишоқдан, у ал-Ҳорисдан ва Абу Майсарадан, улар Алийдан — раҳимаҳуллаҳ — у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У ётоғида: «Аллаҳумма инний аъуузу биважҳикал-карийми ва калимаатикат-тааммати мин шарри маа анта аахизун бинаасиятиҳи. Аллаҳумма анта такшифул-мағрома вал-маъсама. Аллаҳумма лаа юҳзаму жундука ва лаа юхлафу ваъдука ва лаа янфаъу зал-жадди минкал-жадду, субҳаанака ва биҳамдика (Эй Аллаҳ, мен Сенинг карами юзингга ва тўлиқ калималарингга, пешонасини Сен ушлаб турган ҳар бир нарсанинг ёмонлигидан сиғинаман. Эй Аллаҳ, Сен қарз ва гуноҳни кетказувчисан. Эй Аллаҳ, Сенинг қўшининг мағлуб бўлмайди, ваъданг хилоф қилинмайди ва бойлик эгасини бойлиги Сендан (қутқариб) фойда бермайди. Сен поксан ва Сенга ҳамд)» деяр эдилар.