حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ يَزِيدَ، - يَعْنِي ابْنَ أَبِي حَبِيبٍ - عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَلْحَلَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو الْعَامِرِيِّ، قَالَ كُنْتُ فِي مَجْلِسٍ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَذَاكَرُوا صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ أَبُو حُمَيْدٍ فَذَكَرَ بَعْضَ هَذَا الْحَدِيثِ وَقَالَ فَإِذَا رَكَعَ أَمْكَنَ كَفَّيْهِ مِنْ رُكْبَتَيْهِ وَفَرَّجَ بَيْنَ أَصَابِعِهِ ثُمَّ هَصَرَ ظَهْرَهُ غَيْرَ مُقْنِعٍ رَأْسَهُ وَلاَ صَافِحٍ بِخَدِّهِ وَقَالَ فَإِذَا قَعَدَ فِي الرَّكْعَتَيْنِ قَعَدَ عَلَى بَطْنِ قَدَمِهِ الْيُسْرَى وَنَصَبَ الْيُمْنَى فَإِذَا كَانَ فِي الرَّابِعَةِ أَفْضَى بِوَرِكِهِ الْيُسْرَى إِلَى الأَرْضِ وَأَخْرَجَ قَدَمَيْهِ مِنْ نَاحِيَةٍ وَاحِدَةٍ .
Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди, бизга ибн Лаҳиъа Язидъдан — яъни ибн Абу Ҳабиб — у Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳалҳалаъдан, у Муҳаммад ибн Амр ал-Омирийъдан ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг саҳобаларидан бир мажлисда эдим, улар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намозини муҳокама қилдилар. Абу Ҳумайд деди — ва у бу ҳадиснинг баъзисини зикр қилди — ва деди: У зот рукуъ қилганларида кафтларини тиззаларига тўлиқ қўйиб, бармоқлари орасини очар, кейин бошларини ҳам эгмасдан, юзларини ҳам ёнга бурмасдан, белини эгардилар. Ва деди: Икки ракъатда ўтирганларида чап оёғининг ичи устига ўтириб, ўнг оёғини тикладилар. Тўртинчи (ракъат)да бўлганларида чап бичимини ерга тегизиб, икки оёғини бир томондан чиқарардилар.