حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ رَأَى عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ حُلَّةً سِيَرَاءَ عِنْدَ باب الْمَسْجِدِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَوِ اشْتَرَيْتَهَا فَلَبِسْتَهَا يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَلِلْوَفْدِ قَالَ " إِنَّمَا يَلْبَسُهَا مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ فِي الآخِرَةِ ". ثُمَّ جَاءَتْ حُلَلٌ فَأَعْطَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عُمَرَ مِنْهَا حُلَّةً، وَقَالَ أَكَسَوْتَنِيهَا وَقُلْتَ فِي حُلَّةِ عُطَارِدٍ مَا قُلْتَ. فَقَالَ " إِنِّي لَمْ أَكْسُكَهَا لِتَلْبَسَهَا ". فَكَسَا عُمَرُ أَخًا لَهُ بِمَكَّةَ مُشْرِكًا.
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ривоят қилди, у Моликдан, у Нофеъдан, у Абдуллаҳ ибн Умардан (розияллаҳу анҳумо), у деди: Умар ибн Хаттоб масжид эшиги олдида ипакли (сияро) бир ҳулла (кийим)ни кўрди ва деди: Ё Расулуллаҳ, уни сотиб олиб, жума куни ва вакиллар (келганда) кийсанг(-чи). У: «Буни фақат охиратда (хайрли) насибаси йўқ киши кияди», деди. Сўнг (бошқа) ҳуллалар келди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) улардан Умарга бир ҳулла берди. У: Сен менга буни кийдирдинг, ҳолбуки Уториднинг ҳулласи ҳақида ўшани айтган эдинг? деди. У: «Мен сенга уни — уни (ўзинг) кийишинг учун кийдирмадим», деди. Умар уни Маккадаги мушрик бир акасига кийдирди (юборди).