حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ طَاوُسٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَعْلَمُهُمْ، بِذَاكَ ـ يَعْنِي ابْنَ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ إِلَى أَرْضٍ تَهْتَزُّ زَرْعًا فَقَالَ " لِمَنْ هَذِهِ ". فَقَالُوا اكْتَرَاهَا فُلاَنٌ. فَقَالَ " أَمَا إِنَّهُ لَوْ مَنَحَهَا إِيَّاهُ كَانَ خَيْرًا لَهُ مِنْ أَنْ يَأْخُذَ عَلَيْهَا أَجْرًا مَعْلُومًا ".
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб ривоят қилди, бизга Айюб ривоят қилди, у Амрдан, у Товусдан, у деди: Менга уларнинг у ҳақда энг билимдони — яъни Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо) — ривоят қилди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) экин (билан) чайқалиб турган бир ерга чиқди ва: «Бу кимники?» деди. Улар: Фалончи уни ижарага олди, деди. У: «Билиб қўй, агар уни унга маниҳ (бепул) қилганида, ундан маълум бир ҳақ олишидан кўра унга яхшироқ бўлар эди», деди.