حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَجِيءُ نُوحٌ وَأُمَّتُهُ فَيَقُولُ اللَّهُ تَعَالَى هَلْ بَلَّغْتَ فَيَقُولُ نَعَمْ، أَىْ رَبِّ. فَيَقُولُ لأُمَّتِهِ هَلْ بَلَّغَكُمْ فَيَقُولُونَ لاَ، مَا جَاءَنَا مِنْ نَبِيٍّ. فَيَقُولُ لِنُوحٍ مَنْ يَشْهَدُ لَكَ فَيَقُولُ مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم وَأُمَّتُهُ، فَنَشْهَدُ أَنَّهُ قَدْ بَلَّغَ، وَهْوَ قَوْلُهُ جَلَّ ذِكْرُهُ {وَكَذَلِكَ جَعَلْنَاكُمْ أُمَّةً وَسَطًا لِتَكُونُوا شُهَدَاءَ عَلَى النَّاسِ} وَالْوَسَطُ الْعَدْلُ ".
Мусо ибн Исмоил бизга айтди, Абдулвоҳид ибн Зиёд бизга айтди, Аъмаш бизга айтди, Абу Солиҳдан, Абу Саъиддан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Нуҳ ва унинг уммати келади. Аллаҳ таоло: ‹(Рисолатни) етказдингми?›, дейди. У: ‹Ҳа, эй Раббим›, дейди. (Аллаҳ) унинг умматига: ‹У сизларга (дин)ни етказдими?›, дейди. Улар: ‹Йўқ, бизга бирон пайғамбар келмаган›, дейдилар. (Аллаҳ) Нуҳга: ‹Сенга ким гувоҳлик беради?›, дейди. У: ‹Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васаллам ва унинг уммати›, дейди. Шунда биз унинг (дин)ни етказганига гувоҳлик берамиз. Бу — Унинг, зикри улуғ (Зотнинг): ‹Шундай қилиб, сизларни одамлар устида гувоҳ бўлишингиз учун ўрта (адолатли) уммат қилдик› деган сўзидир. ‹Васат› — адолат (демакдир)».