حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ فَقَالَ هَذَا فُلاَنٌ ـ لأَمِيرِ الْمَدِينَةِ ـ يَدْعُو عَلِيًّا عِنْدَ الْمِنْبَرِ. قَالَ فَيَقُولُ مَاذَا قَالَ يَقُولُ لَهُ أَبُو تُرَابٍ. فَضَحِكَ قَالَ وَاللَّهِ مَا سَمَّاهُ إِلاَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم، وَمَا كَانَ لَهُ اسْمٌ أَحَبَّ إِلَيْهِ مِنْهُ. فَاسْتَطْعَمْتُ الْحَدِيثَ سَهْلاً، وَقُلْتُ يَا أَبَا عَبَّاسٍ كَيْفَ قَالَ دَخَلَ عَلِيٌّ عَلَى فَاطِمَةَ ثُمَّ خَرَجَ فَاضْطَجَعَ فِي الْمَسْجِدِ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَيْنَ ابْنُ عَمِّكِ ". قَالَتْ فِي الْمَسْجِدِ. فَخَرَجَ إِلَيْهِ فَوَجَدَ رِدَاءَهُ قَدْ سَقَطَ عَنْ ظَهْرِهِ، وَخَلَصَ التُّرَابُ إِلَى ظَهْرِهِ، فَجَعَلَ يَمْسَحُ التُّرَابَ عَنْ ظَهْرِهِ فَيَقُولُ " اجْلِسْ يَا أَبَا تُرَابٍ ". مَرَّتَيْنِ.
Абдуллаҳ ибн Маслама бизга айтди, Абдулазиз ибн Абу Ҳозим бизга айтди, отасидан: Бир киши Саҳл ибн Саъднинг олдига келди ва: «Мана бу фалон — Мадина амири — мимбар ёнида Алини (сўкиб) атайди», деди. (Саҳл): «У нима дейди?», деди. (Киши): «У уни ‹Абу Туроб (тупроқ отаси)› деб атайди», деди. (Саҳл) кулди ва: «Аллаҳга қасам, уни фақат Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам (шу ном билан) атади ва унга бундан кўра севимлироқ исм йўқ эди», деди. Мен Саҳлдан бу ҳадисни (батафсил) сўрадим ва: «Эй Абу Аббос, қандай (бўлган эди)?», дедим. У: «Али Фотиманин олдига кирди, сўнг чиқди ва масжидда ёнбошлаб ётди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Амакинг ўғли (Али) қаерда?›, деди. У (Фотима): ‹Масжидда›, деди. (Набий) унинг олдига чиқди ва унинг ридоси орқасидан тушиб кетганини, тупроқ орқасига тегганини топди, шунда у орқасидан тупроқни сила бошлади ва: ‹Ўтир, эй Абу Туроб›, деди — икки марта», деди.