حَدَّثَنَا عَيَّاشُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنِي الأَوْزَاعِيُّ، حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، قَالَ سَأَلْتُ ابْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ أَخْبِرْنِي بِأَشَدِّ، شَىْءٍ صَنَعَهُ الْمُشْرِكُونَ بِالنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ بَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِي حِجْرِ الْكَعْبَةِ إِذْ أَقْبَلَ عُقْبَةُ بْنُ أَبِي مُعَيْطٍ، فَوَضَعَ ثَوْبَهُ فِي عُنُقِهِ فَخَنَقَهُ خَنْقًا شَدِيدًا، فَأَقْبَلَ أَبُو بَكْرٍ حَتَّى أَخَذَ بِمَنْكِبِهِ وَدَفَعَهُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ {أَتَقْتُلُونَ رَجُلاً أَنْ يَقُولَ رَبِّيَ اللَّهُ} الآيَةَ. تَابَعَهُ ابْنُ إِسْحَاقَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ عُرْوَةَ عَنْ عُرْوَةَ، قُلْتُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو. وَقَالَ عَبْدَةُ عَنْ هِشَامٍ عَنْ أَبِيهِ قِيلَ لِعَمْرِو بْنِ الْعَاصِ. وَقَالَ مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو عَنْ أَبِي سَلَمَةَ حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ الْعَاصِ.
Айёш ибнул-Валид бизга айтди, Валид ибн Муслим бизга айтди, Авзоий менга айтди, Яҳё ибн Абу Касир менга айтди, Муҳаммад ибн Иброҳим Таймийдан, у деди: Урва ибнуз-Зубайр менга айтди, у деди: Мен Ибн Амр ибнул-Осдан: «Менга мушриклар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга қилган энг оғир (жабр) ҳақида хабар бер», деб сўрадим. У: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Каъба Ҳижрида намоз ўқиб турган пайтда, Уқба ибн Абу Муайт келиб ўз кийимини унинг бўйнига солди ва уни қаттиқ бўғди. Абу Бакр келиб унинг (Уқбанинг) елкасидан ушлади ва уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан итарди (четга сурди) ва: {Бир кишини — ‹Роббим Аллаҳ› деган(и учун) ўлдирасизларми?} (оятини айтди)», деди. Унга Ибн Исъҳоқ мутобаъат қилди: Яҳё ибн Урва менга айтди, Урвадан: Мен Абдуллаҳ ибн Амрга дедим. Абда Ҳишомдан, отасидан: «Амр ибнул-Осга айтилди», деди. Муҳаммад ибн Амр Абу Саламадан: «Амр ибнул-Ос менга айтди», деди.