حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا هِشَامٌ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ وَأَخْبَرَنِي ابْنُ طَاوُسٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ خَالِدٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى حَفْصَةَ وَنَسْوَاتُهَا تَنْطُفُ، قُلْتُ قَدْ كَانَ مِنْ أَمْرِ النَّاسِ مَا تَرَيْنَ، فَلَمْ يُجْعَلْ لِي مِنَ الأَمْرِ شَىْءٌ. فَقَالَتِ الْحَقْ فَإِنَّهُمْ يَنْتَظِرُونَكَ، وَأَخْشَى أَنْ يَكُونَ فِي احْتِبَاسِكَ عَنْهُمْ فُرْقَةٌ. فَلَمْ تَدَعْهُ حَتَّى ذَهَبَ، فَلَمَّا تَفَرَّقَ النَّاسُ خَطَبَ مُعَاوِيَةُ قَالَ مَنْ كَانَ يُرِيدُ أَنْ يَتَكَلَّمَ فِي هَذَا الأَمْرِ فَلْيُطْلِعْ لَنَا قَرْنَهُ، فَلَنَحْنُ أَحَقُّ بِهِ مِنْهُ وَمِنْ أَبِيهِ. قَالَ حَبِيبُ بْنُ مَسْلَمَةَ فَهَلاَّ أَجَبْتَهُ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَحَلَلْتُ حُبْوَتِي وَهَمَمْتُ أَنْ أَقُولَ أَحَقُّ بِهَذَا الأَمْرِ مِنْكَ مَنْ قَاتَلَكَ وَأَبَاكَ عَلَى الإِسْلاَمِ. فَخَشِيتُ أَنْ أَقُولَ كَلِمَةً تُفَرِّقُ بَيْنَ الْجَمْعِ، وَتَسْفِكُ الدَّمَ، وَيُحْمَلُ عَنِّي غَيْرُ ذَلِكَ، فَذَكَرْتُ مَا أَعَدَّ اللَّهُ فِي الْجِنَانِ. قَالَ حَبِيبٌ حُفِظْتَ وَعُصِمْتَ. قَالَ مَحْمُودٌ عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ وَنَوْسَاتُهَا.
Иброҳим ибн Мусо менга айтди, Ҳишом бизга хабар берди, Маъмардан, Зуҳрийдан, Солимдан, Ибн Умардан, у деди: Ва менга Ибн Товус хабар берди, Икрима ибн Холиддан, Ибн Умардан, у деди: Мен Ҳафсанин олдига кирдим, унинг сочларидан сув томар эди (таҳоратдан). Мен: «Одамлар ишидан сен кўраётган нарса (ихтилоф) бўлди, менга эса (халифалик) ишидан ҳеч нарса берилмади», дедим. У: «(Улар билан) қўшил, чунки улар сени кутаяпди; мен сенинг улардан ўзингни ушлаб (қолишингда) бир бўлиниш (фитна) бўлиб қолишидан қўрқаман», деди ва уни — токи у кетгунча — қўймади. Одамлар тарқалганида, Муовия хутба қилди ва: «Ким мана бу иш (халифалик) ҳақида гапирмоқчи бўлса, бизга ўз бошини (шохини) кўрсатсин (чиқсин); биз унга ундан ва унинг отасидан ҳақлироқмиз», деди. Ҳабиб ибн Маслама: «Унга жавоб бермадингми?», деди. Абдуллаҳ деди: Мен чордана қуриб (боғлаб) ўтирган (ҳубва)имни ечди ва: ‹Мана бу ишга сендан — сени ва отангни Ислом устида урушган киши ҳақлироқдир› демоқчи бўлдим; лекин мен жамоа орасида бўлиниш қиладиган ва қон тўкадиган бир сўз айтишдан ва мендан бошқа нарса (ёмон маъно) кўтарилишдан қўрқдим; мен Аллаҳ жаннатларда тайёрлаган нарсани эсладим. Ҳабиб: «Сақландинг ва ҳимоя қилиндинг», деди. Маҳмуд Абдураззоқдан: «ва навсотуҳо (унинг сочлари)» (деди).