حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، قَالَ كُنَّا جُلُوسًا مَعَ ابْنِ مَسْعُودٍ، فَجَاءَ خَبَّابٌ فَقَالَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَيَسْتَطِيعُ هَؤُلاَءِ الشَّبَابُ أَنْ يَقْرَءُوا كَمَا تَقْرَأُ قَالَ أَمَا إِنَّكَ لَوْ شِئْتَ أَمَرْتُ بَعْضَهُمْ يَقْرَأُ عَلَيْكَ قَالَ أَجَلْ. قَالَ اقْرَأْ يَا عَلْقَمَةُ. فَقَالَ زَيْدُ بْنُ حُدَيْرٍ أَخُو زِيَادِ بْنِ حُدَيْرٍ أَتَأْمُرُ عَلْقَمَةَ أَنْ يَقْرَأَ وَلَيْسَ بِأَقْرَئِنَا قَالَ أَمَا إِنَّكَ إِنْ شِئْتَ أَخْبَرْتُكَ بِمَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي قَوْمِكَ وَقَوْمِهِ. فَقَرَأْتُ خَمْسِينَ آيَةً مِنْ سُورَةِ مَرْيَمَ، فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ كَيْفَ تَرَى قَالَ قَدْ أَحْسَنَ. قَالَ عَبْدُ اللَّهِ مَا أَقْرَأُ شَيْئًا إِلاَّ وَهُوَ يَقْرَؤُهُ، ثُمَّ الْتَفَتَ إِلَى خَبَّابٍ وَعَلَيْهِ خَاتَمٌ مِنْ ذَهَبٍ فَقَالَ أَلَمْ يَأْنِ لِهَذَا الْخَاتَمِ أَنْ يُلْقَى قَالَ أَمَا إِنَّكَ لَنْ تَرَاهُ عَلَىَّ بَعْدَ الْيَوْمِ، فَأَلْقَاهُ. رَوَاهُ غُنْدَرٌ عَنْ شُعْبَةَ.
Абдон бизга айтди, у Абу Ҳамзадан, у Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан: У айтди: Биз Ибн Масъуд билан ўтирган эдик. Хаббоб келиб деди: «Эй Абу Абдурраҳмон, бу ёшлар сен ўқигандай ўқий оладими?» У деди: «Агар хоҳласанг, улардан бирига сенга ўқиб беришни буюраман.» У деди: «Ҳа.» У деди: «Ўқи, эй Алқама.» Зайд ибн Ҳудайр — Зиёд ибн Ҳудайрнинг акаси — деди: «Алқамага ўқишни буюрасанми, ҳолбуки у бизнинг энг яхши қоримиз эмас?» У деди: «Агар хоҳласанг, сенга Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сенинг қавминг ва унинг қавми ҳақида айтган нарсани хабар қиламан.» Мен Марям сурасидан эллик оят ўқидим. Абдуллаҳ деди: «Қандай кўрдинг?» У деди: «У яхши (ўқиди).» Абдуллаҳ деди: «Мен нимани ўқисам, у ҳам уни ўқийди (у яхши қори).» Кейин Хаббобга ўгирилди, унинг устида олтин узук бор эди. У деди: «Бу узукни ташлаш вақти келмадими?» У деди: «Бугундан кейин уни менинг устимда асло кўрмайсан.» У уни ташлаб юборди. Буни Ғундар Шуъбадан ривоят қилди.