وَأَنَّ ابْنَ عُمَرَ كَانَ يُصَلِّي إِلَى الْعِرْقِ الَّذِي عِنْدَ مُنْصَرَفِ الرَّوْحَاءِ، وَذَلِكَ الْعِرْقُ انْتِهَاءُ طَرَفِهِ عَلَى حَافَةِ الطَّرِيقِ، دُونَ الْمَسْجِدِ الَّذِي بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْمُنْصَرَفِ، وَأَنْتَ ذَاهِبٌ إِلَى مَكَّةَ. وَقَدِ ابْتُنِيَ ثَمَّ مَسْجِدٌ، فَلَمْ يَكُنْ عَبْدُ اللَّهِ يُصَلِّي فِي ذَلِكَ الْمَسْجِدِ، كَانَ يَتْرُكُهُ عَنْ يَسَارِهِ وَوَرَاءَهُ، وَيُصَلِّي أَمَامَهُ إِلَى الْعِرْقِ نَفْسِهِ، وَكَانَ عَبْدُ اللَّهِ يَرُوحُ مِنَ الرَّوْحَاءِ، فَلاَ يُصَلِّي الظُّهْرَ حَتَّى يَأْتِيَ ذَلِكَ الْمَكَانَ فَيُصَلِّي فِيهِ الظُّهْرَ، وَإِذَا أَقْبَلَ مِنْ مَكَّةَ فَإِنْ مَرَّ بِهِ قَبْلَ الصُّبْحِ بِسَاعَةٍ أَوْ مِنْ آخِرِ السَّحَرِ عَرَّسَ حَتَّى يُصَلِّيَ بِهَا الصُّبْحَ.
Ибн Умар Равҳо охиридаги (чиқиш жойидаги) тепалик (қир) томон намоз ўқирди. Ўша тепаликнинг бир учи йўл четида тамом бўларди, унинг билан чиқиш жойи орасидаги масжиддан берироқда, Маккага кетаётганингда. У ерда бир масжид қурилган эди, аммо Абдуллаҳ ўша масжидда намоз ўқимасди, уни чап томонида ва орқасида қолдириб, олдинга, тепаликнинг ўзигача намоз ўқирди. Абдуллаҳ Равҳодан жўнарди ва пешин намозини ўша жойга келмагунча ўқимасди, келгач ўша ерда пешинни ўқирди. Маккадан келганида эса, агар тонгдан бир соат олдин ёки саҳарнинг охирида у жойга етса, дам олиб, тонгни ўша ерда ўқирди.